Početna
Radio Paprika - Online radio
Muzika za dušu PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
ponedeljak, 21 april 2014 19:51
 
Muzika za meditaciju i opuštanje 2 - LJUBAV SI TI! PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
ponedeljak, 21 april 2014 19:44
 
Veligden PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
nedelja, 20 april 2014 10:40

Na Veligden, pozdravlja vas Petar Jovanović iz Bujanovca. www.petarjovanovic.net

Vranjski Veligden

U fokusu - Nedelja 20.04.2014 - 01:06

U Vranju, uvek je bio Veligden! Veliki dan koji se sa nestrpljenjem čekao nakon dugog posta.

Uskršnji ručak, ilustracija Uskršnji ručak, ilustracija

Na Veliki Petak, počelo bi mastenje jaja. Proverile bi se još  jednom boje koje su se kupovale u

gvožđari nekadašnjeg Bondetovog dućana, ljuspe od crnog luka da ih nije načela buđ i listići od raznih travki koji su služili za ukras.

Tu su bile i porozne perlon čarape u kojima se stavljalo jaje i umakalo u boju. Najbitnije je bilo da su jaja prvog kvaliteta, bela da sijaju, da su od domaćih kokošaka.

Velika Subota se dočekivala sa olakšanjem, jer se samo na jedno mislilo: sutra je Veligden!

Tada se je u Vranju tradicionalno klalo jagnje od koga bi se sutradan gotovila razna jela, po proceduri propisanoj od predaka.

- Ujutru, na Veligden, čim bi ustali majka bi nas postrojavala ispred bunara da se umijemo i obrišemo mekim šarenim peškirom.

Nastalo bi oblačenje za službu u crkvi. Oblačili smo nove kratke panatlone sa tregerima, nove majice sa kragnom, šarene čarape, nove sandale sa kožnim kajišem.

Sestre bele suknjice na karnere, čarape bele soknice, naborane košulje, roze sandalice. Sa sobom bismo poneli po jedno crveno jaje koje smo ostavljali u crkvi. Po završetku službe odlazili smo kod najbližih rođaka, da im „polazimo kuću“ kako se govorilo i čestitamo praznik.

Posedali bismo u dvoriše na novim drvenim stolicama i čekali posluženja – kazivaju svoje uspomene stari Vranjanci.

Počelo bi posluživanje, a deca su se najviše radovala kolačima i parama.

Znali su da dede, babe, ujaci, stričevi, tetke, daće para taman toliko da se počaste na Čist Ponedeljak u poslastičarnici kod Krste bonbondžije.

Po povratku kući izlazili su na ulici jer je počinjalo kljucanje jajima sa uličnom decom.

Mnogi su imali drvena koja su im pravili komšije stolari i farbali ih u crveno.

Manja deca mogla su biti prevarena, ali starija ne,  jer su se drvena jaja mnogo razlikovala od ostalih.

- Kljukalo se na „uzimačku“, onom koje se ne polomi taj uzima ono drugo. Zato se danima tražilo od očeva da im se nabave jaja od guski za koje se smatralo da su najjača.

Mnogi nisu hteli da se kljucaju i sa tim jajima već isključivo kokošjim. I za čudo, najviše bi pokupio jaja neko sa najmanjim jajetom kao drvo tvrdim vrhom.

Bilo su to jaja od kokoški, onih kikireza, koje su hranjene specijalnom hranom – nastavljala se priča.

Veligdenski ručak počinjao je čorbicom od jagnjećih creva i iznutrica. Creva je majka pažiljivo prala, okretala više puta na tršljiku (trsku) ili tanak vrbov prutić.

Potom bi se pristavljala kapama. Kapama je bila gusta čorba sa puno spanaća i jagnjećeg mesa isečenog na krupne kocke, kako se govorilo „da budev kako dečje pesnice“. Uz nju se obavezno jelo ovčje kiselo mleko, koje je moglo nožem da se seče.

Nakon toga dolazio je đuveč sa pirinčem, spanaćem i jagnjećim mesom od vrata i rebara - „da malka pušti soft, da upije oriz, snaga da se ustrese dok se jede i maca“.

U nekim kućama pravio se srmaluk. Uzmu se sve iznutrice i creva od jagnjeta, pa uviju u jagnjeću maramicu i u veliku zemljanu tavu ispeku. Jede se vruće sa ljutim paričicama.

Na kraju, vadila se zamljana tava iz šporeta u kojoj je bio ispečen jagnjeći  but. Uz njega se pilo domaće otočeno „belo“ vino koje se „gazilo“ soda vodom.

Završavalo se kolačima. Stariji su se grabili za tatlije sa oprasima, a deca za mlakom poparen koh ili vanilice koje su se topile u ustima, a pekmez zadržavao oko usana.

Dušan Đorđević

OK RADIO

www.vestionline.net

 
NARODNA MEDICINA 3 PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
subota, 18 januar 2014 19:40
Rok trajanja – 120 godina!

 

Dr Petar Seferović

Piše: B.Laćarak BILJE I ZDRAVLJE
Kada bi na rođenju svako dobio uputstvo za korišćenje srca, na njemu bi, verovatno, pisalo – rok trajanja: 120 godina! Toliko bi ova savršena “pumpa” mogla da radi, naravno, u idealnim uslovima. Tačnije u zdravom telu. Saveti kojih se treba pridržavati da bi srce kucalo u zdravom okruženju nisu komplikovani, ni neizvodljivi.
Najvažnije je na vreme i redovno kontrolisati faktore rizika koji mogu da doprinesu razvoju srčanih oboljenja, kako bi uvek bili u granicama dozvoljenih. To su krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, telesna težina i fizička aktivnost.
- Svi ovi faktori čine potku koju treba negovati celog života – objašnjava prof.dr Petar Seferović, kardiolog, načelnik Kardiologije II, Odeljenja za kliničku kardiologiju, bolesti srčanog mišića, perikarda i srčanu insuficijenciju Kliničkog centra Srbije. – Jer, ako se ovi faktori rizika ne koriguju na vreme, srce će, neminovno, pre ili kasnije oboleti.

Povišeni pritisak
Povišeni krvni pritisak, prvi i najvažniji, je “Guliver” među ostalim faktorima rizika, objašnjava naš sagovornik. U početku povišen krvni pritisak šalje signal da je poremećena ravnoteža u organizmu. Veoma lako se može izmeriti aparatom. Čak deceniju ili dve, ove vrednosti mogu biti povišene, ali bez vidljivih posledica. Međutim, kasnije, u zavisnosti od slučaja do slučaja, može da se javi skleroza, odnosno promene na arterijama. Ove promene uglavnom dalje deluju na rad srca, mozga ili bubrega, ali mogu da ugroze i druge organe. Bitno je napomenuti da povišeni krvni pritisak može veoma uspešno da se leči, pravilnom ishranom i lekovima.

Povišen nivo šećera
- Drugo što srcu ne godi je povišeni nivo šećera u krvi. Danas se smatra da su šećerna bolest i oboljenja srca, odnosno suženja arterija srca, dve strane jednog istog novčića. Takođe se smatra da će se kod osoba koje imaju šećernu bolest sigurno javiti i promene na krvnim sudovima srca ili mozga. Poznato je da šećerna bolest može godinama pritajeno da vreba u organizmu, a da ne da nikakve simptome. Za to vreme može da napravi mnogo loših i opasnih stvari u telu čoveka.

Masne naslage i gojaznost
Kada je reč o povišenim vrednostima masnoća u krvi, ovaj faktor rizika se najčešće javlja kod osoba koje preterano koriste zasićene životinjske masti u ishrani. Samo oko 5 odsto ima tzv. urođene povišenje masti u krvi i njima se znatno ranije mogu javiti promene na arterijama srca ili mozga.
- Na fizičku aktivnost i smanjenje telesne težine može lako da se utiče. Svako treba da se trudi da dostigne, koliko je moguće bližu, idealnu težinu. A shodno životnom dobu, zdravstvenom stanju, polu i zanimanju treba prilagoditi i fizičku aktivnost. Fizička aktivnost je kao lek, mora da se primenjuje stalno. Mnogo su bolje aerobne vežbe, koje uključuju kretanje, nego anaerobne, kao što je dizanje tegova. Ja preporučujem ono što i sam radim – trčanje.

Fizička i mentalna aktivnost
Redovna fizička aktivnost je ključ dugovečnosti. Zato što se vežbanjem, oslobađaju određene supstance koje omogućavaju bolje fukcionisanje organizma, naročito mišića, a ne treba zaboraviti da je i srce mišić, koji vredno radi, 60 do 80 otkucaja svakog minuta.
- Srce je savršena mašina, perpetuum mobile. Onoliko koliko srce odradi kod čoveka od 60 ili 70 godina, a treba samo pomnožiti sate, dane i godine, ne može čak ni približno ni jedna druga mašina. Zato ga treba čuvati da što duže traje.
Pored fizičke ne treba zapostaviti ni mentalnu aktivnost, upozorava naš sagovornik. Mozak, kao vrsta centrale celog organizma, određuje vitalnost osobe, a to uključije profesionalno, društveno, porodično angažovanje.

Ishrana

- Ishrana ima važnu ulogu u sprečavanju nastanka bolesti srca. Savet i preporuke su da se smanje soli, masti, naročito zasićene životinjske masti, ali i kalorijski unos uopšte. Ova promena načina ishrane mora da se odrazi i na smanjenje telesne težene. Međutim, ovo je lako da se kaže, a veoma teško da se postigne. Na Zapadu među kardiolozima važi jedno jednostavno pravilo: nemojte vašem pacijentu nikada savetovati ono što vi sami ne možete da postignete. Mi savetujemo našim bolesnicima da izgube kilogram za mesec dana, odnosno šest kilograma za pola godine. To zvuči jako lako, a u praksi, neka vaši čitaoci pokušaju, i videće da je veoma teško. Zašto? Reč je o promeni načina života i ishrane. To našim ljudima pada najteže. Svi vole da uzimaju lekove, ali je teško kada čovek mora da promeni navike, ishranu, kretanje, životni stil, kaže dr Seferović.

Nikotin

- Duvan je jedan od najsavremenijih i najrasprostranjenijih toksina koji se danas masovno upotrebljavaju. To je jedna veoma štetna navika, pošast. Treba sprečavati mlade da se na to naviknu, a starijima ukazati na to koliko zla mogu da učine sebi i drugima. Cigara ima direktno toksično delovanje na kardiovaskularni sistem, jer sa svakom cigarom dolazi do suženja arterija na rukama i nogama. Toksični elementi nikotina dovode do ubrzane ateroskleroze, pogotovo ako postoji predispozicija.

Stres

Hroničan stres, koji je stalni pratilac gotovo svakog čoveka čini da stalno, u manjoj ili većoj meri, oseća napetost u organizmu. Kateholamini su supstance koje su otpuštaju u toku akutnog i hroničnog stresa, ubrzavaju srčanu aktivnost, povećavaju krvni pritisak i deluju na unutrašnji deo krvnog suda, izazivaju na njemu aterosklerozu.

Šta srce voli

- smeh
- redovnu fizičku aktivnosti
- izblansiranu ishranu
- redovne kontrole faktora rizika
- mentalnu aktivnosti
- seks
- čašu crnog vina

Genetika

Jedan od važnih rizika za nastanak srčanih bolesti može biti upisan i u genetskom kodu. Primećeno je da se ove bolesti češće javljaju u određenim porodicama. Međutim, čak i u ovim slučajevima, redovnim kontrolama može se odaljiti ili potpuno sprečiti pojava nekog srčanog oboljenja.

www.pregled.net

Spas za umorno srce

 

Dr Miodrag Perić

Piše:B.Laćarak
Srčani zalisci (valvule), kad se otvore ili zatvore, regulišu smer protoka krvi kroz srce i sprečavaju vraćanje krvi u neželjenom smeru. Vremenom njihova funkcija može da oslabi zbog oštećenja, teže se otvaraju (stenoza), pa srce mora sa više snage da ispumpava krv. Ili, ako se ne zatvaraju do kraja (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom pravcu pa se srce bori da ispumpa veću količinu krvi. I u jednom i u drugom slučaju, “kvar” mora da se otkloni, a jedan od načina za to je operacija srčanih zalistaka.
Godišnje se u Srbiju uradi oko 1.500 operacija na srčanim zaliscima. Kako se rade, koliko traju, od čega su veštački zalisci? Na ova i druga pitanja odgovore smo potražili od docenta dr Miodraga Perića, kardiohirurga u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu.

* Kada je neophodno da se uradi operacija srčanih zalistaka?
- Čim pacijent oseti tegobe – otežano diše, zamara se i poremeti mu se srčani ritam – trebalo bi da se javi lekaru, koji da ga uputiti na dalje konsultacije sa kardiologom. Pregledom i drugim dijagnostičkim metodama kardiolog će da proveri rad svakog srčanog zaliska i, ako je potrebno, da preporuči operaciju.

* Koja dijagnostika prethodi?
- Najčešće je sasvim dovoljna ehokardiografija, odnosno pregled srca ultrazvukom, a u ređim slučajevima neophodna je i kateterizacija, skener…

* Zbog čega dolazi do slabljenja srčanih zalistaka? Da li postoje neki okidači za to (visok šećer, holesterol, pušenje, alkohol…)?
- Najveći broj bolesnika ima degenerativno oboljenje jednog od zalistaka, koje se javlja kao posledica starenja. Čest uzrok bolesti je i reumatsko oboljenje zaliska nastalo još u detinjstvu, a promene na zalisku mogu da se jave i kao posledica pridruženog oboljenja krvnih sudova srca – koronarna bolest, ili popularno angina pektoris.

* Koliko genetski faktor ima udela u nastanku bolesti?
- Izuzetno retko može da bude značajan u nastanku oboljenja zaliska.

* Kojih tipova srčanih zalistaka ima?
- Na srcu postoje četiri zaliska, a najčešće oboljevaju aortni i mitralni, mnogo ređe trikuspidni, a izuzetno retko plućni zalistak. A, kada je reč o veštačkim ima veliki broj različitih tipova. Mehanički zalisci su napravljeni uglavnom od plemenitih metala, tkivni ili biološki zalisci od telećeg perikarda, svinjskih ili konjskih zalistaka i homograft, koji je ljudskog porekla (od umrlih).

* Da li veštački zalisci moraju da se menjaju posle izvesnog perioda i zašto?
- Mehanički zalisci su testirani da traju izuzetno dugo i menjaju se isključivo ako dođe do infekcije ili druge vrste oštećenja (što je izuzetno retko). Biološke (životinjske), kao i ljudske valvule imaju ograničen vek trajanja. Najčešće oko 15 godina i tada moraju da se menjaju.

* Da li se posle operacije moraju da se piju lekovi i koliko dugo?
- Kada se ugrade biološki i ljudski zalisci potrebno je da pacijent koristi lekove protiv zgrušavanja krvi naredna tri meseca. Mehanički zalisci zahtevaju doživotno uzimanje ovih lekova.

* Koliko traje i kako se izvodi operacija zamene srčanih zalistaka?
- Operacije najčešće traju 3-4 sata, ali zavisi od slučaja do slučaja. U najvećem broju slučajeva neophodno je otvaranje grudnog koša, upotrebljava se vantelesni krvotok i srce se zaustavlja da bi kardiohirurg mogao da priđe mestu gde se oboleli zalistak nalazi.

* Koliko često pacijenti posle operacije moraju da dolaze na kontrolu?
- Tokom prve godine dana dovoljna je prva mesečna kontrola, a potom na 6 i 12 meseci. U nekim slučajevima se kontrole zakazuju čak i ređe.

* Da li su brojniji pacijenti muškarci ili žene?
- Zamena aortne valvule češće se radi muškarcima, a mitralne ženama. Sve više je bolesnika koji se operišu u sedmoj ili osmojoj deceniji i oni danas čine većinu bolesnika koji se podvrgavaju ovoj operaciji.

* Da li postoje neke nove intervencije koje se koriste za lečenje problema sa srčanim zaliscima?
- U poslednje vreme sve češće se u nekim izuzetnim slučajevima zamena aortne valvule radi kroz krvne sudove, bez otvaranja grudnog koša. Ovaj način je, za sada, rezervisan samo za bolesnike kod kojih postoji izuzetno visok i neprihvatljiv
rizik od standardne procedure.

* Da li operisani mogu da obavljaju sve delatnosti ili postoje neka ograničenja?
- Nema značajnih ograničenja, osim za delatnosti koje zahtevaju izuzetan fizički napor.

* Da li moraju da se pridržavaju nekih posebnih režima ishrane?
- Osim upozorenja da ne upotrebljavaju veće količine soli, ne postoje posebne restrikcije kada je reč o ishrani. Neophodan je oprez kada se koriste namirnice koje remete metabolizam lekova protiv zgrušavanja krvi ali sve te savete pacijenti na vreme dobiju od lekara.

* Da li mogu da se bave fizičkim aktivnostima?
- Najveći broj operisanih može posle operacije da se vrati normalnim fizičkim aktivnostima. Uslov je da su operisani na vreme, pre nego što je značajnije oštećen srčani mišić.

* Kada je neodložno da se pacijent javi lekaru zbog srčanih tegoba?
- Ako oseti česte i uporne poremećaje u radu srca (srčane aritmije), manju toleranciju na fizički napor, brzo se zamara, boli ga u grudima i ima kratkotrajne poremećaje svesti. Ovo može da bude znak već uznapredovalog oštećenja srčanog zaliska BILJE I ZDRAVLJE

www.petarjovanovic.net

Od “dobrog” korist, od “lošeg” šteta
Izvori lošeg holesterola

Piše: Marijana Vasiljević BILJE I ZDRAVLJE
Kardiovaskularne bolesti jedan su od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji. A, kao jedan od glavnih riziko faktora, uz visok pritisak, pušenje, gojaznost i fizičku neaktivnost, su povišene masnoće u krvi, pre svega holesterol.
Ipak, pre nego što “osudimo” holesterol za nastanak sve češćih kardiovaskularnih oboljenja, treba znati i da je njegova uloga u funcionisanju organizma nezamenljiva. Ali, samo ako je u granicama dozvoljenih vrednosti.
- Holesterol učestvuje u sintezi seksualnih hormona, vitamina D, žučnih kiselina. Ustanovljeno je da otprilike dve trećine holesterola nastaje sintezom (u jetri i krvotoku), a svega jedna trećina se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u dovoljnoj količini, sasvim je dovoljno da se hranom unosi svega 150-300 mg holesterola dnevno, objašnjava za “Bilje i zdravlje” dr Gordana Petrovic-Oggiano, specijalista preventivne medicine Laboratorije za ishranu i metabolizam sa Instituta za medicinska istraživanja.
Prema njenim rečima holesterol je potreban organizmu i od velikog značaja je za normalno funkcionisanje svake ćelije, a njegovi štetni efekti ispoljavaju se tek ukoliko je u krvi prisutan u višim koncentracijama.
S obzirom da je holesterol masnoća, pa nije rastvoriv u krvi, on se u organizmu nalazi u obliku posebnih čestica koje se zovu lipoproteini. Posebno su važni lipoproteini male gustine(LDL), i velike gustine(HDL). Prvi imaju ulogu da prenose holesterol kroz krv do tkiva. Problem nastaje kada se pojavi višak LDL-a u krvi. Taj višak se nakuplja na zidovima krvnih sudova uzrokujući tako aterosklerozu (zadebljanje krvnih sudova), koja je podloga za šlog i infarkt srca. Zato se LDL često naziva i lošim holesterolom.

Uticaj metabolizma i ishrane
Iako mnogi smatraju da samo gojazne osobe najviše “pate od holesterola”, zbog pekomernog unošenja hrane, istina je nešto drugačija. Prvi i najčešći razlog je poremećaj metabolizma. Kada on nije dobro usklađen, stvara se više onog lošeg holesterola, koji se ni bilo kakvom dijetom ili posebnim režimom ishrane, ne može smanjiti. Poremećaji metabolizma su nasledni, pa onda nije ni čudo što se povišen holesterol javlja kod mlađih osoba, i vrlo često mršavih ili onih sa idealnom telesnom težinom.
- Najviše holesterola ima u mastima životinjskog porekla: mesu i mesnim prerađevinama, posebno crvenom mesu (goveđe, svinjsko, ovčje), iznutricama (mozgu, jetri, bubrezima), zatim ikri, jajima (žumance sadrži oko 274 mg holesterola), punomasnim mlečnim proizvodima – kajmaku, siru, puteru, kao i majonezu, kaže dr Oggiano.
Međutim, treba se čuvati prikrivenih masti kojih ima u brzoj hrani i pekarskim proizvodima. Moguće je izračunati štetan potencijal namirnica, pa je njegova vrednost na primer za pileće meso 4,9, a za svinjsko, čak 102,27.
Najveći deo holesterola (oko 70 odsto) nalazi se u lipoproteinskim česticama male gustine, takozvanim LDL, koji holesterol iz jetre transportuje do različitih organa.

HDL – DOBAR HOLESTEROL
- Suprotno LDL, odnosno lošem holesterolu, posebnu vrstu lipoproteinskih čestica u krvi predstavljaju HDL čestice. Stvaraju se pretežno u jetri i tankom crevu, a mogu nastati i u samom krvotoku. Njihova osnovna funkcija sastoji se u prihvatanju viška holesterola iz ćelija i njegovom povratnom transportu u jetru. S obzirom da HDL čestice omogućavaju odstranjivanje viška lošeg holesterola iz ćelija razumljivo je da imaju zaštitni efekat u odnosu na proces atreoskleroze. Zato se ovaj holesterol naziva “dobrim” ili “korisnim” holesterolom, objašnjava dr Oggiano.

KAKO POVEĆATI HDL
Terapeutske mere koje mogu povisiti vrednosti zaštitnog HDL holesterola, su: fizička aktivnost (aerobne vežbe), prestanak pušenja, gubitak telesne mase, dijetni faktori (omega -3 nezasićene masne kiseline). Dr Petrović – Oggiano naglašava i važnost biljnih vlakana, belančevina i ugljenih hidrata u snižavanju lošeg holesterola.

Biljna vlakna
Rastvorljiva biljna vlakna dovode do snižavanja ukupnog holesterola za 6-7 posto kod zdravih i za 10-19 posto kod osoba sa povišenim vrednostima holesterola. Iz ovog razloga se pacijentima preporučuje povećan unos biljnih vlakana i to u količini od 30-35g na dan. Bogate izvore predstavljaju neobrađene žitarice (crni hleb, ovsene i kukuruzne pahuljice, mekinje, integralni pirinač). U poslednje vreme značaj se pridaje mekinjama od ovsa za koje je ustanovljeno da sadrže četiri puta veću količinu dijetskih vlakana nego pšenične mekinje. Takođe, bogate izvore dijetskih biljnih vlakana predstavljaju razne vrste lisnatog povrća (kupus, kelj, spanać), grašak, pasulj, šargarepa, voće u neprerađenom obliku (jabuke, šljive, pomorandže, grejpfrut).

Ugljeni hidrati
Osnovni dijetski postupak kod povišenih masnoća u krvi je smanjenje unosa ugljenih hidrata, a potrebno je smanjiti i unos skrobnih materija. Preporučuje se unos kompleksnih ugljenih hidrata kojima obiluju integralne žitarice, mahunasto povrće i voće.

Belančevine
Za razliku od proteina životinjskog porekla koji povećavaju nivoe lipidnih parametara i ubrzavaju proces ateroskleroze, proteini biljnog porekla, posebno iz soje, snižavaju ukupni holesterol za oko 20 odsto, a takođe i nivo LDL-holesterola i triglicerida. Namirnice koje obiluju biljnim proteinima su: soja, pšenične klice, seme suncokreta i bundeve.

Antioksidansi
U namirnice bogate antioksidansima spadaju: povrće (paradajz, beli luk, kelj, prokelj, kupus, šargarepa, spanać), voće (jabuke, banane, kajsije) i od napitaka crno vino i zeleni čaj. Među antioksidansima treba spomenuti unos vitamina C i E (klice žitarica, bademi, soja), selena kao i crne čokolade koja takođe ima snažan antioskidativni učinak.

SPORT KAO LEK
Fizička aktivnost snažno podstiče aktivnost LDL receptora i važna je u lečenju povišenog holesterola. Na metabolizam masti povoljno deluje dinamička fizička aktivnost, aerobne fizičke vežbe, kod kojih učestvuje više grupa mišića (brzi hod, trčanje, plivanje). Ne preporučuje se fizička aktivnost koja zahteva veoma intenzivan, ali kratkotrajan napor. Iz tog razloga mnogo je važnije povećati fizičku izdržljivost, a manje snagu.

POVIŠEN ILI NE?
Vrednosti ukupnog holesterola iznad 5,2 mmol/l smatraju se povišenim, mada svaka biohemijska laboratorija ima svoje referentne vrednosti, granično rizična vrednost je od 5,2-6,19 mmol/l, a visoko rizična iznad 6,2 mmol/l. Poželjno je da “dobar” HDL holesterol bude veći od 1,6 mmol/l,, a negativni ili “loši” LDL holesterol treba da bude do 3,4 mmol/l. Visoko rizična vrednost je iznad 4,9 mmol/l.www.pregled.net

Umerenost je majka mudrosti

Piše: Biljana Soldatović

Crveno meso je bogatije gvožđem od hrane biljnog porekla. Takođe, bogato je kvalitetnim proteinima, vitaminima B grupe, a sadrži i esencijalne amino kiseline koje su potrebne organizmu. Fosfor iz ovog mesa se lakše apsorbuje od fosfora iz žitarica i mahunarki. Crveno meso je najbogatiji izvor alfa lipoinske kiseline, koja je moćan antioksidant.
Veliki broj žena kaže da jednostavno ne voli meso. To po mišljenju “ dr Melvina Konera, profesora antropologije i bihejvioralne biologije sa Emori univerziteta, nije biološki osnovano. Žene iz pećinskog doba su volele ovo meso a “Današnja averzija je proizvod savremene, privilegovane kulture u kojoj ljudi ne oskudevaju u hrani.”

Sa stanovišta nutricionizma, konzumiranje crvenog mesa sasvim odgovara ženama, jer je ono bogato gvožđem i cinkom, mineralima koje nedostaju u ishrani mnogih žena.
Muškarci koji izbegavaju crveno meso zbog zasićenih masti koje povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka prostate, lišavaju se gvožđa, cinka, vitamina kao što su niacin, B6 i B12.
Nove, zvanične australijske preporuke, kažu da bi trebalo jesti 3-4 porcije posnog crvenog mesa nedeljno, jer je ovo meso bogat izvor proteina, gvožđa, vitamina B12 i cinka, a ima malo natrijuma i nije glavni izvor holesterola ili masti. Profesor Džofri Kleghorn iz Kraljevske dečje bolnice iz Brizbejna kaže da je gvožđe važno za decu, a da je posno crveno meso bitan izvor gvožđa.
Rizici po zdravlje od ove vrste mesa dolaze zbog velike količine holesterola pa ga zato treba konzumirati umereno. Redovno konzumiranje crvenog mesa dovodi se u vezu sa dijabetesom tip 2, visokim krvnim pritiskom i artritisom.

Crveno meso povećava rizik od reumatoidnog artritisa
Pojava reumatoidnog artritisa dovodi se u vezu sa kombinacijom genetskih i faktora iz životne sredine. Načinom života može da se objasni 40% rizika. Kada je o ishrani reč, britanski naučnici sa Univerziteta Mančester otkrili su da isrhana siromašna voćem, posebno onim koje je bogato vitaminom C, povećava rizik od inflamatornog artritisa. Takođe, veliki unos crvenog mesa, pokazalo je istraživanje, predstavlja poseban faktor rizika. Pacijenti koji su jeli najviše crvenog mesa bili su pod dva puta većim rizikom da obole od reumatoidnog artritisa. Interesantno, viši nivo unosa proteina iz svih izvora se takođe dovodi u vezu sa povećanim rizikom, dok viši nivo masti, uključujući i zasićene, nema uticaja.

Crveno meso i rak dojke
Konzumiranje crvenog mesa može da poveća rizik od raka dojke. Žene koje su jele 1,5 ili više porcija crvenog mesa dnevno, bile su pod većim rizikom da obole od onog tipa raka dojke koji nastaje kao odgovor na određene hormone. Istraživanje rađeno na 90.000 žena objavljeno u časopisu Arhivi interne medicine, pokazalo je da su žene koje su jele tri ili manje porcija crvenog mesa nedeljno imale manji rizik od raka dojke. Mogućno je i da crveno meso uzrokuje rak dojke osetljiv na hormone zato što izlaže žene supstancama poput hormona. Na primer, heterociklični amini su hemijski slični hormonima.
Žene koje jedu jednu i po porciju crvenog mesa svakog dana, povećavaju rizik od raka dojke za dva puta, u odnosu na žene koje ovo meso jedu tri puta nedeljno ili manje, kažu istraživači sa Harvarda.
Ovo nije prvi put da je crveno meso dovedeno u vezu sa rizikom od raka dojke. Razna istraživanja tokom poslednjih deset godina su dovodila u vezu konzumiranje mesa sa rakom dojke, debelog creva, pankreasa. Jedno od objašnjenja je da se tokom termičke obrade mesa, pre svega tokom prženja, formiraju kancerogene supstance, kao što su heterociklični amini, nitrozamini, policiklični aromatični hidrokarboni.

Crveno meso i rak debelog creva
Istraživanje prof. Dejvida Šakera sa Otvorenog univerziteta upoređivalo je vegetarijansku ishranu i isrhranu u kojoj preovlađuje crveno meso. Zaključak: crveno meso oštećuje DNK, što povećava rizik od raka debelog creva. Rizik od raka je za trećinu veći kod ljudi koji redovno jedu više od dve porcije crvenog mesa dnevno, u poređenju sa onima koji jedu manje od jedne porcije nedeljno.
Pretpostavllja se da razlog leži u prisustvu nitrozamina koji se formiraju u debelom crevu nakon konzumiranja crvenog mesa. Ove supstance mogu da utiču na promene DNK, usled čega se povećava rizik od raka.
Iatraživanje objavljeno u Časopisu Američke medicinske asocijacije (JAMA) pokazuje da se duplira rizik od raka debelog creva kod ljudi čija je ishrana bazirana na crvenom mesu.
Brojni su razlozi zbog kojih bi trebalo da izbegavate crveno meso. Povećan rizik od raka debelog creva samo je jedan. Zasićene životinjske masti iz crvenog mesa i mesnih prerađevina doprinose pojavi srčanih bolesti i aterosklerozi. Crveno meso može da sadrži teške metale, pesticide i neželjene zagađivače iz životne sredine, koji se skupljaju u tkivu krava, a koje čovečiji organizam apsorbuje kada pojede meso.

Crveno meso i druge vrste raka
Ljudi koji jedu govedinu i druge vrste crvenog mesa, dobro pečene, imaju tri puta više šansi da obole od raka želuca od onih koji jedu nedopečeno ili srednje pečeno meso.
Crveno meso i prerađevine od mesa se dovode u vezu sa povećanim rizikom od raka debelog creva, a postoje i dokazi o vezi ovog mesa sa drugim vrstama raka, kao što je rak prostate. Neka istraživanja ukazuju na to da mesne prerađevine, a ne sveže meso, povećavaju ovaj rizik. Povećan rizik se objašnjava mastima iz mesa, odnosno solju i nitratima/nitritima iz prerađevina. A kada se meso termički obrađuje na visokim temperaturama, stvaraju se supstance koje mogu da budu kancerogene. Svetski fond za istraživanje raka i Američki institut za istražvanje raka preporučuju da se unos crvenog mesa ograniči na 500g nedeljno. Dijetetske preporuke za Amerikance kažu da bi to trebalo da bude posno crveno meso, da ga ne treba pržiti, već peći, ili pripremati na žaru.
Neka istraživanja dovode u vezu konzumiranje velikih količina crvenog mesa i raka dojke, debelog creva, želuca, limfoma, bešike, prostate. Profesorka Šila Bingam smatra da su molekuli hemoglobina i mioglobina odgovorni za povećanje ovog rizika, jer tokom njihovog varenja dolazi do procesa nitrozacije u organima za varenje koji dovodi do formiranja kancerogenih supstanci.

Koristi od crvenog mesa
* Bogato cinkom koji je važan za imunitet.
* Sadrži više gvožđa od većine druge hrane; ovo gvožđe se lakše apsorbuje od gvožđa iz drugih izvora.
* Dobar izvor vitamina i minerala, uključujući fosfor, kalijum, magnezijum, selen, B vitamine.
* Izvanredan izvor proteina.

Rizici od crvenog mesa
* Povećan rizik od raka creva je otkriven kod ljudi koji jedu više od dve porcije crvenog mesa nedeljno.
* Mediteranska ishrana u kojoj je crveno meso slabo zastupljeno snižava rizik od Alchajmerove bolesti.
* Preteran unos crvenog mesa povećava rizik od osteoporoze zbog kiselih sporednih proizvoda koji nastaju varenjem velike količine proteina.
* Svakodnevno konzumiranje crvenog mesa udvostručuje rizik od artritisa.
* Crveno meso je bogato zasićenim mastima i holesterolom.
* Više od jedne procije crvenog mesa dnevno udvostručuje rizik od raka dojke, posebno kod mlađih žena.

Smanjite konzumiranje crvenog mesa, spasite planetu!
Istraživači, predvođeni prof. Entonijem MekMajklom, iz Nacionalnog centra za epidemilogiju i zdravlje populacije sa Australijsko nacionalnog univerziteta u Kanberi, navode da 22% ukupne emisije gasova staklene bašte na Zemlji dolazi iz poljoprivrede. Ovi gasovi utiču na globalno zagrevanje. Proizvodnja stoke, uključujući i njen transport i ishranu, učestvuje sa 80% u emisiji ovih gasova iz poljoprivrede. Uglavnom je reč o metanu.
Procenjuje se da bi prosečnih 100g mesa trebalo smanjiti na 90g dnevno do 2050. Pošto se u razvijenim zemljama dnevno pojede do 250g mesa, a u zemljama u razvoju 25g, jasno je ko mora da smanji porciju.
A istraživanje japanskih naučnika je pokazalo da kilogram govedine stvara ekvivalent od 36,4kg ugljen dioksida, više nego što se proizvede tročasovnom vožnjom automobila dok su vam sva svetla u kući upaljena.

Dva lica slaninica

Piše: B. S.
“Bazirajte ishranu na namirnicama koje imaju mali procenat masti i holesterola”, decenijama je mantra zdrve ishrane. Reklamiranje ove ishrane kao načina da se izgube kilogrami i spreče ili pod kontrolom drže srčana oboljenja i druge hronične bolesti, nagnalo je milione ljudi širom sveta da slede (ili je bolje reći pokušavaju da slede) ovaj savet. Uvidevši da tu leži ogroman marketinški potencijal, prehrambena industrija je “prearanžirala” hiljade proizvoda tako da imaju manje masti.
U međuvremenu, mnoga istraživanja pokazala su da količina masti u ishrani nije u vezi sa težinom ili bolestima. Ono što je zaista bitno je koji tip masti koristite u ishrani. Loše masti, odnosno trans masti i zasićene masti, povećavaju rizik od određenih bolesti. Dobre masti, mononezasićene i polinezasićene, snižavaju ovaj rizik. One su dobre i za srce i za većinu drugih delova tela.
Gotovo sve vrste hrane sadrže mast. Čak i šargarepa i zelena salata sadrže male količine masti. To govori o tome koliko je mast važna za život. Svakome je, kako bi ostao zdrav, potrebno da ishranom unosi masti. Masti pomažu da apsorbujemo vitamine iz hrane, kao što su vitamini A, D, E i K. Mast je odličan izvor energije, ali i odlično skladište energije. Ona je važan deo ćelijskih membrana i “kontroliše” sve što ulazi i izlazi iz ćelija. Organizam koristi holesterol kao početnu tačku za stvaranje estrogena, testosterona, vitamina D i drugih vitalnih sastojaka. Masti su, takođe, biološki aktivni molekuli koji mogu da utiču na to kako mišići reaguju na signale koje šalje insulin; različiti tipovi masti mogu da smanje ili povećaju upalu.
Mast i holesterol ne mogu da se rastvore u vodi ili krvi. Organizam rešava ovaj bazični hemijski problem “pakujući” masti i holesterol u male, proteinima pokrivene čestice po imenu lipoproteini. Iako lipoproteini mogu da nose dosta masti, oni se lako mešaju sa krvlju i teku njome. Neke od ovih čestica su velike i paperjaste, druge su male i guste. Najvažniji su:
* lipoproteini male gustine (LDL) koji prenose holesterol od jetre do ostatka organizma; kada ima previše LDL holesterola u krvi, ove čestice formiraju depozite na zidovima koronarnih arterija i drugih arterija u telu;
* lipoproteini velike gustine (HDL) skupljaju holesterol iz krvotoka, sa zidova arterija i vraćaju ga u jetru koja ga izbacuje;
* trigliceridi su glavno “prevozno sredstvo” kojim se masti transportuju do ćelija, ali kada ih ima previše, to može da bude nezdravo.

KOLIKO MASTI UNETI DNEVNO?
Količina masti koju bi osoba trebalo da unese svakog dana, zavisi od starosti, pola, aktivnosti. Generalno govoreći, muškarci bi trebalo da unesu oko 65g masti, a žene oko 50g. To obično znači da bi trebalo jesti hranu koja ima nizak procenat masti, dodavati male količine (2-3 kašike ili 30-45g) nezasićenih masti u hranu svakog dana; misli se na margarin koji nije prošao proces hidrogenizacije, ulje, ili prelive za salatu.

ŠTA SE DEŠAVA AKO ISHRANOM UNOSITE PREVIŠE MASTI?
Neke masti su dobre za vaš organizam. Ali, prečesto konzumiranje hrane bogate mastima može da dovede do nagomilavanja viška kilograma, jer su masti veoma bogate kalorijama. Gojaznost može da poveća rizik od dijabetesa. Previše masti može da dovede do drugih zdravstvenih problema kao što su rak i srčane bolesti.

ZDRAVE MASTI
Sve masti nisu iste. Neke su dobre za zdravlje, druge nisu. Nezasićene masti se zovu dobre zato što poboljšavaju nivo holesterola u krvi, olakšavaju upalu, stabilizuju srčani ritam i imaju mnoge korisne uloge u organizmu. Nezasićene masti preovladavaju u hrani biljnog porekla, kao što su biljna ulja (nerafinisana), orašasti plodovi i semenke.
Neke vrste hrane, poput čipsa ili keksa, daju vam malo hranljivih sastojaka uz masti. Koštunjavo voće, semenke, avokado, losos, sardine, sir, takođe su bogati mastima, ali obezbeđuju i važne hranljive sastojke.
Dobar izvor masti su mononezasićene masti koje pomažu u snižavanju holesterola. Ove masti se nalaze u maslinovom ulju, avokadu, koštunjavom voću, semenkama bundeve i susama.
Polinezasićene masti takođe pomažu u snižavanju nivoa holesterola. Dve polinezasićene masti, omega-3 i omega-6 su posebno važne za zdravlje. Omega-3 masti se nalaze u ribama, lanenom semenu, orasima. Dobar izvor omega-6 masti su semenke, suncokretovo, kukuruzno, sojino nerafinisano ulje i hrana koja sadrži ova ulja.

NEZDRAVE MASTI
Naš organizam može da stvori sve zasićene masti koje su mu potrebne, tako da ne moramo da ih unosimo hranom. Zato se ove masti nalaze u kategoriji loših – zbog toga što ne moramo da ih jedemo, i zbog toga što imaju neželjene efekte na kardiovaskularni sistem.
Zasićene i trans masti su loš izbor, uglavnom zbog toga što mogu da povećaju nivo holesterola u krvi. Zato je važno jesti što manje ovih vrsta masti. Zasićene masti se uglavnom nalaze u mesu i proizvodima od mesa, posebno u kobasicama, slanini i punomasnom mleku i mlečnim proizvodima, kao što su puter, pavlaka, šlag, krem sirevi?!?!
Trans masti uglavnom se nalaze u biljnim uljima koja su prošla proces hidrogenizacije kako bi postala čvrsta (margarin), zatim u krofnama, keksu, krekerima, čipsu i drugim grickalicama, kao i u brzoj hrani.

MASTI I SRČANE BOLESTI
Trans masti su mnogo lošije od zasićenih masti, kada je o srčanim bolestima reč. Istraživanja su pokazala da ako svakog dana zamenite samo 30 kalorija iz ugljenih hidrata (7g) sa 30 kalorija iz trans masti (4g), udvostručićete rizik od srčanih bolesti. I zasićene masti povećavaju rizik, ali ne toliko koliko trans masti.
S druge strane, stalno se potvrđuje da veći unos mononezasićenih ili polinezasićenih masti snižava rizik od srčanih bolesti. Ako se zameni 80 kalorija iz ugljenih hidrata sa 80 kalorija iz mononezasićenih ili polinezasićenih masti, snižava se rizik od srčanih bolesti za 30-40%.

MASTI I KANCER
Srčane bolesti nisu jedine koje se dovode u vezu sa unosom masti. Istraživači su u jednom trenutku posumnjali da postoji veza između unosa masti i određenih vrsta kancera. Opet je reč o vrsti masti koje se unose, a ne o ukupnoj količini masti.
Početkom osamdesetih godina 20. veka, većna stručnjaka za ishranu je zaključila da masti igraju glavnu ulogu u oboljevanju od raka dojke. Ovo mišljenje je uglavnom bilo bazirano na upoređivanju podataka iz celog sveta koji su pokazali da je veći broj žena obolelih od raka dojke u zemljama u kojima je veći unos masti. U međuvremenu, tokom nekoliko poslednjih decenija, rađena su mnogo preciznija istraživanja ( jedno od skorašnjih je istraživanje američkog Nacionalnog instituta za zdravlje) koja su pokazala da je veza između masti i raka dojke kod žena u postmenopauzi veoma slaba.
Iako istraživanja različitih vrsta masti uglavnom nisu dokazala vezu između raka dojke i unosa mati, neki dokazi ipak sugerišu da mast životinjskog porekla može da se dovede u vezu za povećanim rizikom od raka dojke. Zbog toga što biljne masti nisu dovedene u vezu sa rakom dojke, moglo bi se zaključiti da meso i punomasni mlečni proizvodi sadrže i druge faktore rizika, kao što su hormoni, koji povećavaju rizik o dove vrste raka. Neka evropska istraživanja su pokazala da postoji niža stopa oboljevanja od raka dojke kod žena koje su u velikoj meri unosile mononezasićene masti (uglavnom iz maslinovog ulja).
Mast ne povećava rizik od raka debelog creva, ali postoje ubedjivi dokazi o tome da konzumiranje crvenog mesa i mesnih prerađevina povećava rizik od ove vrste raka. Najbolje je ograničiti unos crvenog mesa na ne više od 500g nedeljno i izbegavati prerađevine.
Postoji mali broj istraživanja koja prate efekte masti na stanja kao što su osteoporoza, starački gubitak memorije, degeneracija žute mrlje, multipla skleroza, neplodnost, druga hronična stanja. Ova otkrića su još u ranoj fazi, tako da nema dovoljno dokaza na osnovu koji bi se mogle dati preporuke o prevenciji od ovih bolesti.

MARGARIN PROTIV PUTERA
Godinama je margarin bio promovisan kao zdravija (pre svega za srce) alternativa puteru. Pošto je margarin napravljen od nezasićenih biljnih ulja, većina ljudi smatra da je to bolje od putera koji sadrži dosta holesterola i zasićenih masti. Ali, istraživanja su pokazala da su neke forme margarina, posebno čvrst, lošije za zdravlje od putera, jer sadrže velike količine trans masti od delimično hidrogenizovanig ulja.
Jedno istraživanje je pokazalo da su žene koje su jele 4 kašičice čvrstog margarina dnevno imale 50% veći rizik od srčanih bolesti od žena koje su margarin jele retko.
Ako želite da koristite neku vrstu margarina, koristite soft margarine koji ne sadrže trans mas www.pregledvesti.com

Kad zaškripe glasne žice

Zdravlje – Laringitis

Jabukovo lišće

Često se u rano proleće javlja neugodno oboljenje glasnih žica, koje nažalost može da postane hronočna tegoba i da ukaže na daleko ozbiljnije zdravstvene probleme.
Laringitisi su zapaljenja grkljana, obično se javljaju u sklopu zapaljenskih procesa disajnih puteva a ređe izolovano. Akutni laringitis može da bude deo generalizovane infekcije disajnih puteva, ili lokalizovana promena na sluzokoži grkljana.
Hronični laringitis nastaje zbog nepravilnog korišćenja glasnih žica, poremećaja funkcije gornjih disajnih puteva, infekcija zuba, sinusa i krajnika, upotrebe alkohola i duvana, zbog prašine i dima, zagađenja vazduha, klimatskih faktora i reumatizma.
Simptomi su promuklost, pritisak u grlu, lak bol, kašalj, otežano disanje, zamor i povišena temperatura. Pregledom se ustanovi simetrično crvenilo glasnih žica, sa lepljivim sekretom između njih. Zapaljenje se može smiriti za nekoliko dana, dok promuklost može potrajati i dve-tri nedelje.
Glavne smetnje su povremena promuklost, retko gubitak glasa, kašalj i hrkanje. Glas je hrapav i zamoran kod dužeg napora. Smetnje traju različito, nejednakog su intenziteta i ponavljaju se periodično. Obično nema bola i pacijent se privikava na promuklost.
Kod dece je ovo mnogo ozbiljnija bolest. Razlozi su veća sklonost sluzokože zapaljenju zbog bogatijeg limfotoka,i manja sposobnost iskašljavanja i sklonost spazmima. Kašalj, otežano disanje i promuklost su karakteristični simptomi. Postoje i laringitisi težeg tipa, koje predstavljaju ulcerativni oblici, ili oblici sa značajnim edemima i tumefakcijama. Laringitisi se mogu pojaviti i u toku drugih bolesti, kao što su ospice ili tifus.
Edem larinksa je patološko stanje uzrokovano infekcijom ili je alergijskog porekla – vezivno tkivo određenih zona larinksa se širi kad se natopi tečnošću (serum i ćelije). Najčešći među edemima je edem epiglotisa (poklopca grkljana), koji otežava gutanje i koji, u najtežim slučajevima otežava disanje. Ostali edemi mogu pogoditi glasne žice, posebno njihovu donju površinu, uzrokujući otežanost disanja ili dispneju koja može dovesti i do gušenja. Apscesi i flegmone mogu zahvatiti larinks, uzrokujući vrlo jake bolove u grlu (prenesene i proširene iz uha) i otežavajući gutanje i disanje. Njima se pridružuju visoka temperatura i reakcije čitavog organizma.
Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamneze, indirektnog pregleda larinksa i mikrobiološkim analizama. Leči se mirovanjem, odmaranjem glasnih žica, toplim inhalacijama, antibioticima, antitusicima, kortikosteroidima, a kod otoka i analgeticima. Kod hroničnog oblika nekada je potrebno uklanjanje viška tkiva sluzokože putem laringomikroskopije.

RECEPTI

ŽALFIJA
- 2 kašike čaja žalfije
- 5 listova lovora
- 20 g šećera
- 1/2 l vode
Staviti u hladnu vodu i kad proključa kuvati još pet minuta. Ostaviti poklopljeno 7-8 sati, procediti i piti više puta u toku dana po jedan gutljaj.

KANTARION
* 1 kašiku kantariona preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti poklopljeno 10-tak minuta, procediti i nepošećereno piti dva puta dnevno posle jela i pred spavanje.

JABUKOVO LIŠĆE
* Sitno seckano mlado lišće jabuke preliti vrelom vodom, ostaviti poklopljeno 10-tak minuta, procediti i više puta tokom dana ispirati grlo.

BOROVE IGLICE
* Napravite čaj od sitno seckanih borovih iglica i ispirajte grlo više puta u toku dana
* Za inhalaciju potopite dve šake borovih iglica u dva litra vodevode i kuvajte oko pet minuta

KUPUS
* Lagano kuvati desetak iseckanih listova kupusa sa dve kašike meda ili šećera, dok se ne dobije gust i prijatan sirup i uzimati po dve kašike pre svakog jela

MED
1 kašičica meda svaka 3 sata (100-120 g dnevno)
parne inhalacije meda 2 puta dnevno
5 puta dnevno ispirati grlo 2% alkoholnim ekstraktom propolisa

U glog ulog, a u telo polog
Glog

Samolečenje se u svim razvijenim zemljama podstiče, pa se proizvodi namenjeni lečenju određenih tegoba plasiraju na tržište i njihova prodaja podstiče agresivnim reklamama. Prema ličnim sklonostima, ali i podstaknuti reklamom, ljudi često posežu za biljnim preparatima uvereni kako biljni preparati ne mogu da izazvu štetu. Međutim, baš tu se kriju rizici i brojne opasnosti.

Budući da je reč o preparatima koji se koriste u prevenciji i terapiji kardiovaskularnih oboljenja, prilikom izbora treba biti veoma oprezan. Sve proizvode sačinjene od lekovitog bolja treba pažljivo proceniti, posebno one od kojih očekujemo da poprave stanje i funkcionisanje staračkog ili obolelog srca. Preparate treba odabrati uz konsultaciju sa apotekarom i strogo se pridržavati uputstva o doziranju.

Zakonska regulativa u ovoj oblasti je veoma različita. U nekim zemljama biljni lekovi se izdaju na lekarski recept, u drugim su u slobodnoj prodaji. Kod nas, moglo bi se reći, vlada pravo šarenilo. Mnogi proizvodi koji bi morali da budu registrovani kao lekovi, prodaju se kao dijetetski proizvodi ili kao pomoćna lekovita sredstva.

Uspeh lečenja
Kvalitet leka u velikoj meri utiče na uspeh lečenja. Savremena istraživanja potvrdila su efikasnost mnogih biljnih sastojaka i savremena fitoterapija je definisala karakteristike biljnog leka. U primeni fitoterapije dobri efekti mogu da se očekuju samo od savremeno formulisanog biljnog leka.
Niko ozbiljan više ne raspravlja o tome da li veruje ili ne u biljne lekove. Nauka raspolaže znanjima o satavu mnogih biljaka i brojnim kliničkim istraživanjima koja potvrđuju dejstvo mnogih biljnih preparata. Međutim, kao i sintetski lekovi, biljni mogu da ispolje i određene negativne efekte. Zato samo dobro poznavanje dejstva lekova i kvalitetan proizvod, garantuju uspešnu i bezbednu terapiju. Savremena fitoterapija podrazumeva standardizovan proizvod koji se primenjuje u određenoj definisanoj dozi, za određene zdravstvene tegobe.

Razvoju savremene fitoterapije najveći doprinos dali su Nemci, koji su još pre tri decenije fitoterapiju podvrgli strogoj naučnoj proveri. Država je finansirala rad stručnjaka različitih profila (farmaceuta, lekara, tehnologa) koji su kao članovi čuvene Komisiju E, podvrgli veoma rigoroznoj proveri preko 400 biljaka tradicionalno korišćenih u tradicionalnoj medicini mnogih evropskih naroda. Ta komisija je napravila spiskove odobrenih i neodobrenih biljaka, kao i njihovih kombinacija u terapiji. Rezultate svog rada stručnjaci su objavili u monografijama koje su postale osnov savremene fitoterapije. Tako su stvoreni temelji savremene edukacije zdravstvenih radnika, pa su studenti medicine mogli da dobiju solidno znanje.

Lekari nepoverljivi
Kod nas je sasvim druga situacija. Farmakognozija se izučava na farmaceutskim fakultetima i ona je u velikoj meri osavremenjena podacima iz monografija pomenute Komisije E. Dok studije medicinskog fakulteta u ovom smislu nisu osavremenjene, te naši lekari uglavnom i ne preporučuju biljne lekove. Često su zatečeni pitanjima pacijenata na koja ponekad odgovaraju i sa dozom ironije i prezira. Ne treba im zbog ovoga zameriti, jer je naše tržište preplavljeno sumnjivim biljnim preparatima.
Oni se najčešće u prometu nalaze kao dijetetski proizvodi, koji se kontrolišu samo na higijensku ispravnost, dok je broj savremenih biljnih lekova veoma mali. Kvalitetan biljni lek standardnog sastava mora da zadovoljava stroge kriterijume farmaceutske kontrole kvaliteta, koji može lako da se dozira i pravilno primeni i čiji su neželjeni efekti poznati.
Fitopreparati nisu podesni u terapiji akutnih oboljenja i urgentnih stanja. Njihovo pravo mesto je u preventivi, u terapiji blagih poremećaja i u dopunskoj terapiji. Njihovo dejstvo nastupa postepeno, a efekti delovanja mogu da se očekuju tek posle jedne do dve nedelje. Između ostalih hroničnih oboljenja, često se koriste kao dopunska terapija bolesti kardiovaskularnog sistema: srčane insuficijencije, hipo i hipertenzije, ateroskleroze, okluzivnih arterijskih oboljenja, hronične venske insuficijencije.
Važno je poznavati i mogućnosti istovremene primene fitopreparata i sintetskih lekova, budući da neke kombinacije mogu da pojačaju delovanja oba leka ili međusobnog poništavanja dejstva. U principu, istovremenu upotrebu većeg broja lekova treba izbegavati, jer se efekti kombinovane primene većeg broja preparata često i ne mogu predvideti.
Zbog svega, savet farmaceuta o izboru preparata za samolečenje je od presudnog značaja za bezbednu terapiju. Ovo je od izuzetnog značaja kod nas, gde se u prometu nalazi veliki broj dijetetskih proizvoda čija uputstva ne sadrže napomene o mogućim neželjenim efektima, mogućim međusobnim reakcijama sa drugim lekovima.

Magiča moć gloga
Naš narod je vekovima u lečenju raznih bolesti koristio magijske postupake. Takozvani kult drveta ima pagansku osnovu, koju je hrišćanstvo prihvatilo i očuvalo do današnjih dana. Verovanja u duhove i demone koji borave u drvetu, jedan su od razloga korišćenja magijskih postupaka i prinošenja žrtava, da bi se ova natprirodna bića umilostivila te da bi se pomoglo izlečenju bolesnika. Bolesnik je, na primer, kolač od kukuruznog ili pšeničnog brašna nosio do glogovog drveta i ostavljao ga okačenog govoreći: ?!?!U glog ulog, a u telo odlog?!?!. Verovalo se da je glog zaštitnik zdravlja, da ga se plaše svi demoni i bolesti. Za lečenje su korišćeni delovi različitog drveća, zajedno sa čajevima, oblogama i melemima. Od gloginja se kuvao čaj protiv srdobolje, pravili melemi koji su privijani na prišt. Na Đurđevdan su se Cigani u Šumadiji pričešćivali glogovim listom, zdravlja radi.
Savremena nauka dokazala je lekovita svojstva gloga. Tokom 19. veka naučnici su u glogu otkrili sastojke koji opravdavaju njegovu upotrebu zbog blagotvornog dejstva na srce. Glog se u narodnoj medicini koristi protiv lupanja srca i pritiska u grudima, ali i za smirenje. Posebno se isticalo njegovo blagotvorno dejstvo na staračko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srčanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Utvrđeno je da preparati gloga daju veoma dobre rezultate primenjeni kod starijih osoba kod kojih je srce počelo da popušta. Takođe su postignuti dobri rezultati i kod mlađih osoba, posebno kod srčanih nervoza. Simprtomi angine pektoris, zatim poremećaji ritma srčanog mišića i povišen krvni pritisak su simptomi koji se mogu ublažiti preparatima sačinjenim iz ekstrakta gloga.
Uspešna terapija podrazumeva pravilno doziranje, odnosno stanrdizovane preparate gloga koji sadrže određene lekovite sastojke (flavonoide, procinadine, saponine). Na određene flavonoide se vrši standardizacija ekstrakta iz kojih se izrađuju lekoviti preparati gloga i time se obezbeđuje potrebna količina lekovitih sastojaka koja u jednoj dozi proizvoda mora da bude prisutna kako bi se postigli očekivani efekti.
Osnovna indikacija koja je navedena i u monografijama Komosije E za primenu preparata gloga je insuficijencija srca, koju karakteriše njegova nesposobnost da pumpa odgovarajuću količinu krvi. Nedostatak hranljivih materija i kiseonika, uzrok su smanjenja telesne kondicije koja se manifestuje umorom, nedostatkom daha i pritiskom i bolom u grudima. Kao dopunska terapija srčane insuficijencije sve češće se koriste preparati sačinjeni iz standardizovanih ekstrakata gloga.

DOZIRANJE
Preporučena dnevna doza gloga je 160-900 mg standardizovanog ekstrakta, što odgovara 3,5-19,8 mg flavonoida. Dnevna doza se deli u 2-3 pojedinačne i primenjuje najmanje 6 nedelja (Komisija E).

SAVET PLUS
Bez konsultacije sa lekarom preparate gloga ne bi trebalo kombinovati sa kardiotoničnim glikozidima, jer mogu da pojačaju njihovo delovanje. Oprez se nalaže i u kombinaciji sa lekovima koji sadrže teofilin i papaverin, pa svakako pre primene preparata gloga treba konsultovati lekara ili apotekara.

PROPISANI STANDARDI
Brigu za standardizaciju biljnih proizvoda u zemljama Evropske unije preuzela je organizacija ESCOP (European Scientific Cooperative for Phytotherapy) koju sačinjavaju predstavnici evropskih država. Ova organizacija nastavlja rad koji su započeli nemački stručnjaci u okviru Komisije E. Proizvođači razvijenih zemalja se u proizvodnji uglavnom pridržavaju propisa i preporuka ove organizacije.

Vukosava Stevanović, apotekar
Za potpunije informacije obratite se
časopisu “Bilje i zdravlje”
ili se javite Savetovalištu “DEMETRA”
011/ 2184-702 i 2186-451


 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 17

Naša On-Line prodavnica

Anketa

Da li se hranite zdravo ?
 

In Memoriam

Trenutno Online

Imamo 1 gost na mreži