Početna
Radio Paprika - Online radio
NARODNA MEDICINA 3 PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
subota, 18 januar 2014 19:40
Rok trajanja – 120 godina!

 

Dr Petar Seferović

Piše: B.Laćarak BILJE I ZDRAVLJE
Kada bi na rođenju svako dobio uputstvo za korišćenje srca, na njemu bi, verovatno, pisalo – rok trajanja: 120 godina! Toliko bi ova savršena “pumpa” mogla da radi, naravno, u idealnim uslovima. Tačnije u zdravom telu. Saveti kojih se treba pridržavati da bi srce kucalo u zdravom okruženju nisu komplikovani, ni neizvodljivi.
Najvažnije je na vreme i redovno kontrolisati faktore rizika koji mogu da doprinesu razvoju srčanih oboljenja, kako bi uvek bili u granicama dozvoljenih. To su krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, telesna težina i fizička aktivnost.
- Svi ovi faktori čine potku koju treba negovati celog života – objašnjava prof.dr Petar Seferović, kardiolog, načelnik Kardiologije II, Odeljenja za kliničku kardiologiju, bolesti srčanog mišića, perikarda i srčanu insuficijenciju Kliničkog centra Srbije. – Jer, ako se ovi faktori rizika ne koriguju na vreme, srce će, neminovno, pre ili kasnije oboleti.

Povišeni pritisak
Povišeni krvni pritisak, prvi i najvažniji, je “Guliver” među ostalim faktorima rizika, objašnjava naš sagovornik. U početku povišen krvni pritisak šalje signal da je poremećena ravnoteža u organizmu. Veoma lako se može izmeriti aparatom. Čak deceniju ili dve, ove vrednosti mogu biti povišene, ali bez vidljivih posledica. Međutim, kasnije, u zavisnosti od slučaja do slučaja, može da se javi skleroza, odnosno promene na arterijama. Ove promene uglavnom dalje deluju na rad srca, mozga ili bubrega, ali mogu da ugroze i druge organe. Bitno je napomenuti da povišeni krvni pritisak može veoma uspešno da se leči, pravilnom ishranom i lekovima.

Povišen nivo šećera
- Drugo što srcu ne godi je povišeni nivo šećera u krvi. Danas se smatra da su šećerna bolest i oboljenja srca, odnosno suženja arterija srca, dve strane jednog istog novčića. Takođe se smatra da će se kod osoba koje imaju šećernu bolest sigurno javiti i promene na krvnim sudovima srca ili mozga. Poznato je da šećerna bolest može godinama pritajeno da vreba u organizmu, a da ne da nikakve simptome. Za to vreme može da napravi mnogo loših i opasnih stvari u telu čoveka.

Masne naslage i gojaznost
Kada je reč o povišenim vrednostima masnoća u krvi, ovaj faktor rizika se najčešće javlja kod osoba koje preterano koriste zasićene životinjske masti u ishrani. Samo oko 5 odsto ima tzv. urođene povišenje masti u krvi i njima se znatno ranije mogu javiti promene na arterijama srca ili mozga.
- Na fizičku aktivnost i smanjenje telesne težine može lako da se utiče. Svako treba da se trudi da dostigne, koliko je moguće bližu, idealnu težinu. A shodno životnom dobu, zdravstvenom stanju, polu i zanimanju treba prilagoditi i fizičku aktivnost. Fizička aktivnost je kao lek, mora da se primenjuje stalno. Mnogo su bolje aerobne vežbe, koje uključuju kretanje, nego anaerobne, kao što je dizanje tegova. Ja preporučujem ono što i sam radim – trčanje.

Fizička i mentalna aktivnost
Redovna fizička aktivnost je ključ dugovečnosti. Zato što se vežbanjem, oslobađaju određene supstance koje omogućavaju bolje fukcionisanje organizma, naročito mišića, a ne treba zaboraviti da je i srce mišić, koji vredno radi, 60 do 80 otkucaja svakog minuta.
- Srce je savršena mašina, perpetuum mobile. Onoliko koliko srce odradi kod čoveka od 60 ili 70 godina, a treba samo pomnožiti sate, dane i godine, ne može čak ni približno ni jedna druga mašina. Zato ga treba čuvati da što duže traje.
Pored fizičke ne treba zapostaviti ni mentalnu aktivnost, upozorava naš sagovornik. Mozak, kao vrsta centrale celog organizma, određuje vitalnost osobe, a to uključije profesionalno, društveno, porodično angažovanje.

Ishrana

- Ishrana ima važnu ulogu u sprečavanju nastanka bolesti srca. Savet i preporuke su da se smanje soli, masti, naročito zasićene životinjske masti, ali i kalorijski unos uopšte. Ova promena načina ishrane mora da se odrazi i na smanjenje telesne težene. Međutim, ovo je lako da se kaže, a veoma teško da se postigne. Na Zapadu među kardiolozima važi jedno jednostavno pravilo: nemojte vašem pacijentu nikada savetovati ono što vi sami ne možete da postignete. Mi savetujemo našim bolesnicima da izgube kilogram za mesec dana, odnosno šest kilograma za pola godine. To zvuči jako lako, a u praksi, neka vaši čitaoci pokušaju, i videće da je veoma teško. Zašto? Reč je o promeni načina života i ishrane. To našim ljudima pada najteže. Svi vole da uzimaju lekove, ali je teško kada čovek mora da promeni navike, ishranu, kretanje, životni stil, kaže dr Seferović.

Nikotin

- Duvan je jedan od najsavremenijih i najrasprostranjenijih toksina koji se danas masovno upotrebljavaju. To je jedna veoma štetna navika, pošast. Treba sprečavati mlade da se na to naviknu, a starijima ukazati na to koliko zla mogu da učine sebi i drugima. Cigara ima direktno toksično delovanje na kardiovaskularni sistem, jer sa svakom cigarom dolazi do suženja arterija na rukama i nogama. Toksični elementi nikotina dovode do ubrzane ateroskleroze, pogotovo ako postoji predispozicija.

Stres

Hroničan stres, koji je stalni pratilac gotovo svakog čoveka čini da stalno, u manjoj ili većoj meri, oseća napetost u organizmu. Kateholamini su supstance koje su otpuštaju u toku akutnog i hroničnog stresa, ubrzavaju srčanu aktivnost, povećavaju krvni pritisak i deluju na unutrašnji deo krvnog suda, izazivaju na njemu aterosklerozu.

Šta srce voli

- smeh
- redovnu fizičku aktivnosti
- izblansiranu ishranu
- redovne kontrole faktora rizika
- mentalnu aktivnosti
- seks
- čašu crnog vina

Genetika

Jedan od važnih rizika za nastanak srčanih bolesti može biti upisan i u genetskom kodu. Primećeno je da se ove bolesti češće javljaju u određenim porodicama. Međutim, čak i u ovim slučajevima, redovnim kontrolama može se odaljiti ili potpuno sprečiti pojava nekog srčanog oboljenja.

www.pregled.net

Spas za umorno srce

 

Dr Miodrag Perić

Piše:B.Laćarak
Srčani zalisci (valvule), kad se otvore ili zatvore, regulišu smer protoka krvi kroz srce i sprečavaju vraćanje krvi u neželjenom smeru. Vremenom njihova funkcija može da oslabi zbog oštećenja, teže se otvaraju (stenoza), pa srce mora sa više snage da ispumpava krv. Ili, ako se ne zatvaraju do kraja (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom pravcu pa se srce bori da ispumpa veću količinu krvi. I u jednom i u drugom slučaju, “kvar” mora da se otkloni, a jedan od načina za to je operacija srčanih zalistaka.
Godišnje se u Srbiju uradi oko 1.500 operacija na srčanim zaliscima. Kako se rade, koliko traju, od čega su veštački zalisci? Na ova i druga pitanja odgovore smo potražili od docenta dr Miodraga Perića, kardiohirurga u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu.

* Kada je neophodno da se uradi operacija srčanih zalistaka?
- Čim pacijent oseti tegobe – otežano diše, zamara se i poremeti mu se srčani ritam – trebalo bi da se javi lekaru, koji da ga uputiti na dalje konsultacije sa kardiologom. Pregledom i drugim dijagnostičkim metodama kardiolog će da proveri rad svakog srčanog zaliska i, ako je potrebno, da preporuči operaciju.

* Koja dijagnostika prethodi?
- Najčešće je sasvim dovoljna ehokardiografija, odnosno pregled srca ultrazvukom, a u ređim slučajevima neophodna je i kateterizacija, skener…

* Zbog čega dolazi do slabljenja srčanih zalistaka? Da li postoje neki okidači za to (visok šećer, holesterol, pušenje, alkohol…)?
- Najveći broj bolesnika ima degenerativno oboljenje jednog od zalistaka, koje se javlja kao posledica starenja. Čest uzrok bolesti je i reumatsko oboljenje zaliska nastalo još u detinjstvu, a promene na zalisku mogu da se jave i kao posledica pridruženog oboljenja krvnih sudova srca – koronarna bolest, ili popularno angina pektoris.

* Koliko genetski faktor ima udela u nastanku bolesti?
- Izuzetno retko može da bude značajan u nastanku oboljenja zaliska.

* Kojih tipova srčanih zalistaka ima?
- Na srcu postoje četiri zaliska, a najčešće oboljevaju aortni i mitralni, mnogo ređe trikuspidni, a izuzetno retko plućni zalistak. A, kada je reč o veštačkim ima veliki broj različitih tipova. Mehanički zalisci su napravljeni uglavnom od plemenitih metala, tkivni ili biološki zalisci od telećeg perikarda, svinjskih ili konjskih zalistaka i homograft, koji je ljudskog porekla (od umrlih).

* Da li veštački zalisci moraju da se menjaju posle izvesnog perioda i zašto?
- Mehanički zalisci su testirani da traju izuzetno dugo i menjaju se isključivo ako dođe do infekcije ili druge vrste oštećenja (što je izuzetno retko). Biološke (životinjske), kao i ljudske valvule imaju ograničen vek trajanja. Najčešće oko 15 godina i tada moraju da se menjaju.

* Da li se posle operacije moraju da se piju lekovi i koliko dugo?
- Kada se ugrade biološki i ljudski zalisci potrebno je da pacijent koristi lekove protiv zgrušavanja krvi naredna tri meseca. Mehanički zalisci zahtevaju doživotno uzimanje ovih lekova.

* Koliko traje i kako se izvodi operacija zamene srčanih zalistaka?
- Operacije najčešće traju 3-4 sata, ali zavisi od slučaja do slučaja. U najvećem broju slučajeva neophodno je otvaranje grudnog koša, upotrebljava se vantelesni krvotok i srce se zaustavlja da bi kardiohirurg mogao da priđe mestu gde se oboleli zalistak nalazi.

* Koliko često pacijenti posle operacije moraju da dolaze na kontrolu?
- Tokom prve godine dana dovoljna je prva mesečna kontrola, a potom na 6 i 12 meseci. U nekim slučajevima se kontrole zakazuju čak i ređe.

* Da li su brojniji pacijenti muškarci ili žene?
- Zamena aortne valvule češće se radi muškarcima, a mitralne ženama. Sve više je bolesnika koji se operišu u sedmoj ili osmojoj deceniji i oni danas čine većinu bolesnika koji se podvrgavaju ovoj operaciji.

* Da li postoje neke nove intervencije koje se koriste za lečenje problema sa srčanim zaliscima?
- U poslednje vreme sve češće se u nekim izuzetnim slučajevima zamena aortne valvule radi kroz krvne sudove, bez otvaranja grudnog koša. Ovaj način je, za sada, rezervisan samo za bolesnike kod kojih postoji izuzetno visok i neprihvatljiv
rizik od standardne procedure.

* Da li operisani mogu da obavljaju sve delatnosti ili postoje neka ograničenja?
- Nema značajnih ograničenja, osim za delatnosti koje zahtevaju izuzetan fizički napor.

* Da li moraju da se pridržavaju nekih posebnih režima ishrane?
- Osim upozorenja da ne upotrebljavaju veće količine soli, ne postoje posebne restrikcije kada je reč o ishrani. Neophodan je oprez kada se koriste namirnice koje remete metabolizam lekova protiv zgrušavanja krvi ali sve te savete pacijenti na vreme dobiju od lekara.

* Da li mogu da se bave fizičkim aktivnostima?
- Najveći broj operisanih može posle operacije da se vrati normalnim fizičkim aktivnostima. Uslov je da su operisani na vreme, pre nego što je značajnije oštećen srčani mišić.

* Kada je neodložno da se pacijent javi lekaru zbog srčanih tegoba?
- Ako oseti česte i uporne poremećaje u radu srca (srčane aritmije), manju toleranciju na fizički napor, brzo se zamara, boli ga u grudima i ima kratkotrajne poremećaje svesti. Ovo može da bude znak već uznapredovalog oštećenja srčanog zaliska BILJE I ZDRAVLJE

www.petarjovanovic.net

Od “dobrog” korist, od “lošeg” šteta
Izvori lošeg holesterola

Piše: Marijana Vasiljević BILJE I ZDRAVLJE
Kardiovaskularne bolesti jedan su od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji. A, kao jedan od glavnih riziko faktora, uz visok pritisak, pušenje, gojaznost i fizičku neaktivnost, su povišene masnoće u krvi, pre svega holesterol.
Ipak, pre nego što “osudimo” holesterol za nastanak sve češćih kardiovaskularnih oboljenja, treba znati i da je njegova uloga u funcionisanju organizma nezamenljiva. Ali, samo ako je u granicama dozvoljenih vrednosti.
- Holesterol učestvuje u sintezi seksualnih hormona, vitamina D, žučnih kiselina. Ustanovljeno je da otprilike dve trećine holesterola nastaje sintezom (u jetri i krvotoku), a svega jedna trećina se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u dovoljnoj količini, sasvim je dovoljno da se hranom unosi svega 150-300 mg holesterola dnevno, objašnjava za “Bilje i zdravlje” dr Gordana Petrovic-Oggiano, specijalista preventivne medicine Laboratorije za ishranu i metabolizam sa Instituta za medicinska istraživanja.
Prema njenim rečima holesterol je potreban organizmu i od velikog značaja je za normalno funkcionisanje svake ćelije, a njegovi štetni efekti ispoljavaju se tek ukoliko je u krvi prisutan u višim koncentracijama.
S obzirom da je holesterol masnoća, pa nije rastvoriv u krvi, on se u organizmu nalazi u obliku posebnih čestica koje se zovu lipoproteini. Posebno su važni lipoproteini male gustine(LDL), i velike gustine(HDL). Prvi imaju ulogu da prenose holesterol kroz krv do tkiva. Problem nastaje kada se pojavi višak LDL-a u krvi. Taj višak se nakuplja na zidovima krvnih sudova uzrokujući tako aterosklerozu (zadebljanje krvnih sudova), koja je podloga za šlog i infarkt srca. Zato se LDL često naziva i lošim holesterolom.

Uticaj metabolizma i ishrane
Iako mnogi smatraju da samo gojazne osobe najviše “pate od holesterola”, zbog pekomernog unošenja hrane, istina je nešto drugačija. Prvi i najčešći razlog je poremećaj metabolizma. Kada on nije dobro usklađen, stvara se više onog lošeg holesterola, koji se ni bilo kakvom dijetom ili posebnim režimom ishrane, ne može smanjiti. Poremećaji metabolizma su nasledni, pa onda nije ni čudo što se povišen holesterol javlja kod mlađih osoba, i vrlo često mršavih ili onih sa idealnom telesnom težinom.
- Najviše holesterola ima u mastima životinjskog porekla: mesu i mesnim prerađevinama, posebno crvenom mesu (goveđe, svinjsko, ovčje), iznutricama (mozgu, jetri, bubrezima), zatim ikri, jajima (žumance sadrži oko 274 mg holesterola), punomasnim mlečnim proizvodima – kajmaku, siru, puteru, kao i majonezu, kaže dr Oggiano.
Međutim, treba se čuvati prikrivenih masti kojih ima u brzoj hrani i pekarskim proizvodima. Moguće je izračunati štetan potencijal namirnica, pa je njegova vrednost na primer za pileće meso 4,9, a za svinjsko, čak 102,27.
Najveći deo holesterola (oko 70 odsto) nalazi se u lipoproteinskim česticama male gustine, takozvanim LDL, koji holesterol iz jetre transportuje do različitih organa.

HDL – DOBAR HOLESTEROL
- Suprotno LDL, odnosno lošem holesterolu, posebnu vrstu lipoproteinskih čestica u krvi predstavljaju HDL čestice. Stvaraju se pretežno u jetri i tankom crevu, a mogu nastati i u samom krvotoku. Njihova osnovna funkcija sastoji se u prihvatanju viška holesterola iz ćelija i njegovom povratnom transportu u jetru. S obzirom da HDL čestice omogućavaju odstranjivanje viška lošeg holesterola iz ćelija razumljivo je da imaju zaštitni efekat u odnosu na proces atreoskleroze. Zato se ovaj holesterol naziva “dobrim” ili “korisnim” holesterolom, objašnjava dr Oggiano.

KAKO POVEĆATI HDL
Terapeutske mere koje mogu povisiti vrednosti zaštitnog HDL holesterola, su: fizička aktivnost (aerobne vežbe), prestanak pušenja, gubitak telesne mase, dijetni faktori (omega -3 nezasićene masne kiseline). Dr Petrović – Oggiano naglašava i važnost biljnih vlakana, belančevina i ugljenih hidrata u snižavanju lošeg holesterola.

Biljna vlakna
Rastvorljiva biljna vlakna dovode do snižavanja ukupnog holesterola za 6-7 posto kod zdravih i za 10-19 posto kod osoba sa povišenim vrednostima holesterola. Iz ovog razloga se pacijentima preporučuje povećan unos biljnih vlakana i to u količini od 30-35g na dan. Bogate izvore predstavljaju neobrađene žitarice (crni hleb, ovsene i kukuruzne pahuljice, mekinje, integralni pirinač). U poslednje vreme značaj se pridaje mekinjama od ovsa za koje je ustanovljeno da sadrže četiri puta veću količinu dijetskih vlakana nego pšenične mekinje. Takođe, bogate izvore dijetskih biljnih vlakana predstavljaju razne vrste lisnatog povrća (kupus, kelj, spanać), grašak, pasulj, šargarepa, voće u neprerađenom obliku (jabuke, šljive, pomorandže, grejpfrut).

Ugljeni hidrati
Osnovni dijetski postupak kod povišenih masnoća u krvi je smanjenje unosa ugljenih hidrata, a potrebno je smanjiti i unos skrobnih materija. Preporučuje se unos kompleksnih ugljenih hidrata kojima obiluju integralne žitarice, mahunasto povrće i voće.

Belančevine
Za razliku od proteina životinjskog porekla koji povećavaju nivoe lipidnih parametara i ubrzavaju proces ateroskleroze, proteini biljnog porekla, posebno iz soje, snižavaju ukupni holesterol za oko 20 odsto, a takođe i nivo LDL-holesterola i triglicerida. Namirnice koje obiluju biljnim proteinima su: soja, pšenične klice, seme suncokreta i bundeve.

Antioksidansi
U namirnice bogate antioksidansima spadaju: povrće (paradajz, beli luk, kelj, prokelj, kupus, šargarepa, spanać), voće (jabuke, banane, kajsije) i od napitaka crno vino i zeleni čaj. Među antioksidansima treba spomenuti unos vitamina C i E (klice žitarica, bademi, soja), selena kao i crne čokolade koja takođe ima snažan antioskidativni učinak.

SPORT KAO LEK
Fizička aktivnost snažno podstiče aktivnost LDL receptora i važna je u lečenju povišenog holesterola. Na metabolizam masti povoljno deluje dinamička fizička aktivnost, aerobne fizičke vežbe, kod kojih učestvuje više grupa mišića (brzi hod, trčanje, plivanje). Ne preporučuje se fizička aktivnost koja zahteva veoma intenzivan, ali kratkotrajan napor. Iz tog razloga mnogo je važnije povećati fizičku izdržljivost, a manje snagu.

POVIŠEN ILI NE?
Vrednosti ukupnog holesterola iznad 5,2 mmol/l smatraju se povišenim, mada svaka biohemijska laboratorija ima svoje referentne vrednosti, granično rizična vrednost je od 5,2-6,19 mmol/l, a visoko rizična iznad 6,2 mmol/l. Poželjno je da “dobar” HDL holesterol bude veći od 1,6 mmol/l,, a negativni ili “loši” LDL holesterol treba da bude do 3,4 mmol/l. Visoko rizična vrednost je iznad 4,9 mmol/l.www.pregled.net

Umerenost je majka mudrosti

Piše: Biljana Soldatović

Crveno meso je bogatije gvožđem od hrane biljnog porekla. Takođe, bogato je kvalitetnim proteinima, vitaminima B grupe, a sadrži i esencijalne amino kiseline koje su potrebne organizmu. Fosfor iz ovog mesa se lakše apsorbuje od fosfora iz žitarica i mahunarki. Crveno meso je najbogatiji izvor alfa lipoinske kiseline, koja je moćan antioksidant.
Veliki broj žena kaže da jednostavno ne voli meso. To po mišljenju “ dr Melvina Konera, profesora antropologije i bihejvioralne biologije sa Emori univerziteta, nije biološki osnovano. Žene iz pećinskog doba su volele ovo meso a “Današnja averzija je proizvod savremene, privilegovane kulture u kojoj ljudi ne oskudevaju u hrani.”

Sa stanovišta nutricionizma, konzumiranje crvenog mesa sasvim odgovara ženama, jer je ono bogato gvožđem i cinkom, mineralima koje nedostaju u ishrani mnogih žena.
Muškarci koji izbegavaju crveno meso zbog zasićenih masti koje povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka prostate, lišavaju se gvožđa, cinka, vitamina kao što su niacin, B6 i B12.
Nove, zvanične australijske preporuke, kažu da bi trebalo jesti 3-4 porcije posnog crvenog mesa nedeljno, jer je ovo meso bogat izvor proteina, gvožđa, vitamina B12 i cinka, a ima malo natrijuma i nije glavni izvor holesterola ili masti. Profesor Džofri Kleghorn iz Kraljevske dečje bolnice iz Brizbejna kaže da je gvožđe važno za decu, a da je posno crveno meso bitan izvor gvožđa.
Rizici po zdravlje od ove vrste mesa dolaze zbog velike količine holesterola pa ga zato treba konzumirati umereno. Redovno konzumiranje crvenog mesa dovodi se u vezu sa dijabetesom tip 2, visokim krvnim pritiskom i artritisom.

Crveno meso povećava rizik od reumatoidnog artritisa
Pojava reumatoidnog artritisa dovodi se u vezu sa kombinacijom genetskih i faktora iz životne sredine. Načinom života može da se objasni 40% rizika. Kada je o ishrani reč, britanski naučnici sa Univerziteta Mančester otkrili su da isrhana siromašna voćem, posebno onim koje je bogato vitaminom C, povećava rizik od inflamatornog artritisa. Takođe, veliki unos crvenog mesa, pokazalo je istraživanje, predstavlja poseban faktor rizika. Pacijenti koji su jeli najviše crvenog mesa bili su pod dva puta većim rizikom da obole od reumatoidnog artritisa. Interesantno, viši nivo unosa proteina iz svih izvora se takođe dovodi u vezu sa povećanim rizikom, dok viši nivo masti, uključujući i zasićene, nema uticaja.

Crveno meso i rak dojke
Konzumiranje crvenog mesa može da poveća rizik od raka dojke. Žene koje su jele 1,5 ili više porcija crvenog mesa dnevno, bile su pod većim rizikom da obole od onog tipa raka dojke koji nastaje kao odgovor na određene hormone. Istraživanje rađeno na 90.000 žena objavljeno u časopisu Arhivi interne medicine, pokazalo je da su žene koje su jele tri ili manje porcija crvenog mesa nedeljno imale manji rizik od raka dojke. Mogućno je i da crveno meso uzrokuje rak dojke osetljiv na hormone zato što izlaže žene supstancama poput hormona. Na primer, heterociklični amini su hemijski slični hormonima.
Žene koje jedu jednu i po porciju crvenog mesa svakog dana, povećavaju rizik od raka dojke za dva puta, u odnosu na žene koje ovo meso jedu tri puta nedeljno ili manje, kažu istraživači sa Harvarda.
Ovo nije prvi put da je crveno meso dovedeno u vezu sa rizikom od raka dojke. Razna istraživanja tokom poslednjih deset godina su dovodila u vezu konzumiranje mesa sa rakom dojke, debelog creva, pankreasa. Jedno od objašnjenja je da se tokom termičke obrade mesa, pre svega tokom prženja, formiraju kancerogene supstance, kao što su heterociklični amini, nitrozamini, policiklični aromatični hidrokarboni.

Crveno meso i rak debelog creva
Istraživanje prof. Dejvida Šakera sa Otvorenog univerziteta upoređivalo je vegetarijansku ishranu i isrhranu u kojoj preovlađuje crveno meso. Zaključak: crveno meso oštećuje DNK, što povećava rizik od raka debelog creva. Rizik od raka je za trećinu veći kod ljudi koji redovno jedu više od dve porcije crvenog mesa dnevno, u poređenju sa onima koji jedu manje od jedne porcije nedeljno.
Pretpostavllja se da razlog leži u prisustvu nitrozamina koji se formiraju u debelom crevu nakon konzumiranja crvenog mesa. Ove supstance mogu da utiču na promene DNK, usled čega se povećava rizik od raka.
Iatraživanje objavljeno u Časopisu Američke medicinske asocijacije (JAMA) pokazuje da se duplira rizik od raka debelog creva kod ljudi čija je ishrana bazirana na crvenom mesu.
Brojni su razlozi zbog kojih bi trebalo da izbegavate crveno meso. Povećan rizik od raka debelog creva samo je jedan. Zasićene životinjske masti iz crvenog mesa i mesnih prerađevina doprinose pojavi srčanih bolesti i aterosklerozi. Crveno meso može da sadrži teške metale, pesticide i neželjene zagađivače iz životne sredine, koji se skupljaju u tkivu krava, a koje čovečiji organizam apsorbuje kada pojede meso.

Crveno meso i druge vrste raka
Ljudi koji jedu govedinu i druge vrste crvenog mesa, dobro pečene, imaju tri puta više šansi da obole od raka želuca od onih koji jedu nedopečeno ili srednje pečeno meso.
Crveno meso i prerađevine od mesa se dovode u vezu sa povećanim rizikom od raka debelog creva, a postoje i dokazi o vezi ovog mesa sa drugim vrstama raka, kao što je rak prostate. Neka istraživanja ukazuju na to da mesne prerađevine, a ne sveže meso, povećavaju ovaj rizik. Povećan rizik se objašnjava mastima iz mesa, odnosno solju i nitratima/nitritima iz prerađevina. A kada se meso termički obrađuje na visokim temperaturama, stvaraju se supstance koje mogu da budu kancerogene. Svetski fond za istraživanje raka i Američki institut za istražvanje raka preporučuju da se unos crvenog mesa ograniči na 500g nedeljno. Dijetetske preporuke za Amerikance kažu da bi to trebalo da bude posno crveno meso, da ga ne treba pržiti, već peći, ili pripremati na žaru.
Neka istraživanja dovode u vezu konzumiranje velikih količina crvenog mesa i raka dojke, debelog creva, želuca, limfoma, bešike, prostate. Profesorka Šila Bingam smatra da su molekuli hemoglobina i mioglobina odgovorni za povećanje ovog rizika, jer tokom njihovog varenja dolazi do procesa nitrozacije u organima za varenje koji dovodi do formiranja kancerogenih supstanci.

Koristi od crvenog mesa
* Bogato cinkom koji je važan za imunitet.
* Sadrži više gvožđa od većine druge hrane; ovo gvožđe se lakše apsorbuje od gvožđa iz drugih izvora.
* Dobar izvor vitamina i minerala, uključujući fosfor, kalijum, magnezijum, selen, B vitamine.
* Izvanredan izvor proteina.

Rizici od crvenog mesa
* Povećan rizik od raka creva je otkriven kod ljudi koji jedu više od dve porcije crvenog mesa nedeljno.
* Mediteranska ishrana u kojoj je crveno meso slabo zastupljeno snižava rizik od Alchajmerove bolesti.
* Preteran unos crvenog mesa povećava rizik od osteoporoze zbog kiselih sporednih proizvoda koji nastaju varenjem velike količine proteina.
* Svakodnevno konzumiranje crvenog mesa udvostručuje rizik od artritisa.
* Crveno meso je bogato zasićenim mastima i holesterolom.
* Više od jedne procije crvenog mesa dnevno udvostručuje rizik od raka dojke, posebno kod mlađih žena.

Smanjite konzumiranje crvenog mesa, spasite planetu!
Istraživači, predvođeni prof. Entonijem MekMajklom, iz Nacionalnog centra za epidemilogiju i zdravlje populacije sa Australijsko nacionalnog univerziteta u Kanberi, navode da 22% ukupne emisije gasova staklene bašte na Zemlji dolazi iz poljoprivrede. Ovi gasovi utiču na globalno zagrevanje. Proizvodnja stoke, uključujući i njen transport i ishranu, učestvuje sa 80% u emisiji ovih gasova iz poljoprivrede. Uglavnom je reč o metanu.
Procenjuje se da bi prosečnih 100g mesa trebalo smanjiti na 90g dnevno do 2050. Pošto se u razvijenim zemljama dnevno pojede do 250g mesa, a u zemljama u razvoju 25g, jasno je ko mora da smanji porciju.
A istraživanje japanskih naučnika je pokazalo da kilogram govedine stvara ekvivalent od 36,4kg ugljen dioksida, više nego što se proizvede tročasovnom vožnjom automobila dok su vam sva svetla u kući upaljena.

Dva lica slaninica

Piše: B. S.
“Bazirajte ishranu na namirnicama koje imaju mali procenat masti i holesterola”, decenijama je mantra zdrve ishrane. Reklamiranje ove ishrane kao načina da se izgube kilogrami i spreče ili pod kontrolom drže srčana oboljenja i druge hronične bolesti, nagnalo je milione ljudi širom sveta da slede (ili je bolje reći pokušavaju da slede) ovaj savet. Uvidevši da tu leži ogroman marketinški potencijal, prehrambena industrija je “prearanžirala” hiljade proizvoda tako da imaju manje masti.
U međuvremenu, mnoga istraživanja pokazala su da količina masti u ishrani nije u vezi sa težinom ili bolestima. Ono što je zaista bitno je koji tip masti koristite u ishrani. Loše masti, odnosno trans masti i zasićene masti, povećavaju rizik od određenih bolesti. Dobre masti, mononezasićene i polinezasićene, snižavaju ovaj rizik. One su dobre i za srce i za većinu drugih delova tela.
Gotovo sve vrste hrane sadrže mast. Čak i šargarepa i zelena salata sadrže male količine masti. To govori o tome koliko je mast važna za život. Svakome je, kako bi ostao zdrav, potrebno da ishranom unosi masti. Masti pomažu da apsorbujemo vitamine iz hrane, kao što su vitamini A, D, E i K. Mast je odličan izvor energije, ali i odlično skladište energije. Ona je važan deo ćelijskih membrana i “kontroliše” sve što ulazi i izlazi iz ćelija. Organizam koristi holesterol kao početnu tačku za stvaranje estrogena, testosterona, vitamina D i drugih vitalnih sastojaka. Masti su, takođe, biološki aktivni molekuli koji mogu da utiču na to kako mišići reaguju na signale koje šalje insulin; različiti tipovi masti mogu da smanje ili povećaju upalu.
Mast i holesterol ne mogu da se rastvore u vodi ili krvi. Organizam rešava ovaj bazični hemijski problem “pakujući” masti i holesterol u male, proteinima pokrivene čestice po imenu lipoproteini. Iako lipoproteini mogu da nose dosta masti, oni se lako mešaju sa krvlju i teku njome. Neke od ovih čestica su velike i paperjaste, druge su male i guste. Najvažniji su:
* lipoproteini male gustine (LDL) koji prenose holesterol od jetre do ostatka organizma; kada ima previše LDL holesterola u krvi, ove čestice formiraju depozite na zidovima koronarnih arterija i drugih arterija u telu;
* lipoproteini velike gustine (HDL) skupljaju holesterol iz krvotoka, sa zidova arterija i vraćaju ga u jetru koja ga izbacuje;
* trigliceridi su glavno “prevozno sredstvo” kojim se masti transportuju do ćelija, ali kada ih ima previše, to može da bude nezdravo.

KOLIKO MASTI UNETI DNEVNO?
Količina masti koju bi osoba trebalo da unese svakog dana, zavisi od starosti, pola, aktivnosti. Generalno govoreći, muškarci bi trebalo da unesu oko 65g masti, a žene oko 50g. To obično znači da bi trebalo jesti hranu koja ima nizak procenat masti, dodavati male količine (2-3 kašike ili 30-45g) nezasićenih masti u hranu svakog dana; misli se na margarin koji nije prošao proces hidrogenizacije, ulje, ili prelive za salatu.

ŠTA SE DEŠAVA AKO ISHRANOM UNOSITE PREVIŠE MASTI?
Neke masti su dobre za vaš organizam. Ali, prečesto konzumiranje hrane bogate mastima može da dovede do nagomilavanja viška kilograma, jer su masti veoma bogate kalorijama. Gojaznost može da poveća rizik od dijabetesa. Previše masti može da dovede do drugih zdravstvenih problema kao što su rak i srčane bolesti.

ZDRAVE MASTI
Sve masti nisu iste. Neke su dobre za zdravlje, druge nisu. Nezasićene masti se zovu dobre zato što poboljšavaju nivo holesterola u krvi, olakšavaju upalu, stabilizuju srčani ritam i imaju mnoge korisne uloge u organizmu. Nezasićene masti preovladavaju u hrani biljnog porekla, kao što su biljna ulja (nerafinisana), orašasti plodovi i semenke.
Neke vrste hrane, poput čipsa ili keksa, daju vam malo hranljivih sastojaka uz masti. Koštunjavo voće, semenke, avokado, losos, sardine, sir, takođe su bogati mastima, ali obezbeđuju i važne hranljive sastojke.
Dobar izvor masti su mononezasićene masti koje pomažu u snižavanju holesterola. Ove masti se nalaze u maslinovom ulju, avokadu, koštunjavom voću, semenkama bundeve i susama.
Polinezasićene masti takođe pomažu u snižavanju nivoa holesterola. Dve polinezasićene masti, omega-3 i omega-6 su posebno važne za zdravlje. Omega-3 masti se nalaze u ribama, lanenom semenu, orasima. Dobar izvor omega-6 masti su semenke, suncokretovo, kukuruzno, sojino nerafinisano ulje i hrana koja sadrži ova ulja.

NEZDRAVE MASTI
Naš organizam može da stvori sve zasićene masti koje su mu potrebne, tako da ne moramo da ih unosimo hranom. Zato se ove masti nalaze u kategoriji loših – zbog toga što ne moramo da ih jedemo, i zbog toga što imaju neželjene efekte na kardiovaskularni sistem.
Zasićene i trans masti su loš izbor, uglavnom zbog toga što mogu da povećaju nivo holesterola u krvi. Zato je važno jesti što manje ovih vrsta masti. Zasićene masti se uglavnom nalaze u mesu i proizvodima od mesa, posebno u kobasicama, slanini i punomasnom mleku i mlečnim proizvodima, kao što su puter, pavlaka, šlag, krem sirevi?!?!
Trans masti uglavnom se nalaze u biljnim uljima koja su prošla proces hidrogenizacije kako bi postala čvrsta (margarin), zatim u krofnama, keksu, krekerima, čipsu i drugim grickalicama, kao i u brzoj hrani.

MASTI I SRČANE BOLESTI
Trans masti su mnogo lošije od zasićenih masti, kada je o srčanim bolestima reč. Istraživanja su pokazala da ako svakog dana zamenite samo 30 kalorija iz ugljenih hidrata (7g) sa 30 kalorija iz trans masti (4g), udvostručićete rizik od srčanih bolesti. I zasićene masti povećavaju rizik, ali ne toliko koliko trans masti.
S druge strane, stalno se potvrđuje da veći unos mononezasićenih ili polinezasićenih masti snižava rizik od srčanih bolesti. Ako se zameni 80 kalorija iz ugljenih hidrata sa 80 kalorija iz mononezasićenih ili polinezasićenih masti, snižava se rizik od srčanih bolesti za 30-40%.

MASTI I KANCER
Srčane bolesti nisu jedine koje se dovode u vezu sa unosom masti. Istraživači su u jednom trenutku posumnjali da postoji veza između unosa masti i određenih vrsta kancera. Opet je reč o vrsti masti koje se unose, a ne o ukupnoj količini masti.
Početkom osamdesetih godina 20. veka, većna stručnjaka za ishranu je zaključila da masti igraju glavnu ulogu u oboljevanju od raka dojke. Ovo mišljenje je uglavnom bilo bazirano na upoređivanju podataka iz celog sveta koji su pokazali da je veći broj žena obolelih od raka dojke u zemljama u kojima je veći unos masti. U međuvremenu, tokom nekoliko poslednjih decenija, rađena su mnogo preciznija istraživanja ( jedno od skorašnjih je istraživanje američkog Nacionalnog instituta za zdravlje) koja su pokazala da je veza između masti i raka dojke kod žena u postmenopauzi veoma slaba.
Iako istraživanja različitih vrsta masti uglavnom nisu dokazala vezu između raka dojke i unosa mati, neki dokazi ipak sugerišu da mast životinjskog porekla može da se dovede u vezu za povećanim rizikom od raka dojke. Zbog toga što biljne masti nisu dovedene u vezu sa rakom dojke, moglo bi se zaključiti da meso i punomasni mlečni proizvodi sadrže i druge faktore rizika, kao što su hormoni, koji povećavaju rizik o dove vrste raka. Neka evropska istraživanja su pokazala da postoji niža stopa oboljevanja od raka dojke kod žena koje su u velikoj meri unosile mononezasićene masti (uglavnom iz maslinovog ulja).
Mast ne povećava rizik od raka debelog creva, ali postoje ubedjivi dokazi o tome da konzumiranje crvenog mesa i mesnih prerađevina povećava rizik od ove vrste raka. Najbolje je ograničiti unos crvenog mesa na ne više od 500g nedeljno i izbegavati prerađevine.
Postoji mali broj istraživanja koja prate efekte masti na stanja kao što su osteoporoza, starački gubitak memorije, degeneracija žute mrlje, multipla skleroza, neplodnost, druga hronična stanja. Ova otkrića su još u ranoj fazi, tako da nema dovoljno dokaza na osnovu koji bi se mogle dati preporuke o prevenciji od ovih bolesti.

MARGARIN PROTIV PUTERA
Godinama je margarin bio promovisan kao zdravija (pre svega za srce) alternativa puteru. Pošto je margarin napravljen od nezasićenih biljnih ulja, većina ljudi smatra da je to bolje od putera koji sadrži dosta holesterola i zasićenih masti. Ali, istraživanja su pokazala da su neke forme margarina, posebno čvrst, lošije za zdravlje od putera, jer sadrže velike količine trans masti od delimično hidrogenizovanig ulja.
Jedno istraživanje je pokazalo da su žene koje su jele 4 kašičice čvrstog margarina dnevno imale 50% veći rizik od srčanih bolesti od žena koje su margarin jele retko.
Ako želite da koristite neku vrstu margarina, koristite soft margarine koji ne sadrže trans mas www.pregledvesti.com

Kad zaškripe glasne žice

Zdravlje – Laringitis

Jabukovo lišće

Često se u rano proleće javlja neugodno oboljenje glasnih žica, koje nažalost može da postane hronočna tegoba i da ukaže na daleko ozbiljnije zdravstvene probleme.
Laringitisi su zapaljenja grkljana, obično se javljaju u sklopu zapaljenskih procesa disajnih puteva a ređe izolovano. Akutni laringitis može da bude deo generalizovane infekcije disajnih puteva, ili lokalizovana promena na sluzokoži grkljana.
Hronični laringitis nastaje zbog nepravilnog korišćenja glasnih žica, poremećaja funkcije gornjih disajnih puteva, infekcija zuba, sinusa i krajnika, upotrebe alkohola i duvana, zbog prašine i dima, zagađenja vazduha, klimatskih faktora i reumatizma.
Simptomi su promuklost, pritisak u grlu, lak bol, kašalj, otežano disanje, zamor i povišena temperatura. Pregledom se ustanovi simetrično crvenilo glasnih žica, sa lepljivim sekretom između njih. Zapaljenje se može smiriti za nekoliko dana, dok promuklost može potrajati i dve-tri nedelje.
Glavne smetnje su povremena promuklost, retko gubitak glasa, kašalj i hrkanje. Glas je hrapav i zamoran kod dužeg napora. Smetnje traju različito, nejednakog su intenziteta i ponavljaju se periodično. Obično nema bola i pacijent se privikava na promuklost.
Kod dece je ovo mnogo ozbiljnija bolest. Razlozi su veća sklonost sluzokože zapaljenju zbog bogatijeg limfotoka,i manja sposobnost iskašljavanja i sklonost spazmima. Kašalj, otežano disanje i promuklost su karakteristični simptomi. Postoje i laringitisi težeg tipa, koje predstavljaju ulcerativni oblici, ili oblici sa značajnim edemima i tumefakcijama. Laringitisi se mogu pojaviti i u toku drugih bolesti, kao što su ospice ili tifus.
Edem larinksa je patološko stanje uzrokovano infekcijom ili je alergijskog porekla – vezivno tkivo određenih zona larinksa se širi kad se natopi tečnošću (serum i ćelije). Najčešći među edemima je edem epiglotisa (poklopca grkljana), koji otežava gutanje i koji, u najtežim slučajevima otežava disanje. Ostali edemi mogu pogoditi glasne žice, posebno njihovu donju površinu, uzrokujući otežanost disanja ili dispneju koja može dovesti i do gušenja. Apscesi i flegmone mogu zahvatiti larinks, uzrokujući vrlo jake bolove u grlu (prenesene i proširene iz uha) i otežavajući gutanje i disanje. Njima se pridružuju visoka temperatura i reakcije čitavog organizma.
Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamneze, indirektnog pregleda larinksa i mikrobiološkim analizama. Leči se mirovanjem, odmaranjem glasnih žica, toplim inhalacijama, antibioticima, antitusicima, kortikosteroidima, a kod otoka i analgeticima. Kod hroničnog oblika nekada je potrebno uklanjanje viška tkiva sluzokože putem laringomikroskopije.

RECEPTI

ŽALFIJA
- 2 kašike čaja žalfije
- 5 listova lovora
- 20 g šećera
- 1/2 l vode
Staviti u hladnu vodu i kad proključa kuvati još pet minuta. Ostaviti poklopljeno 7-8 sati, procediti i piti više puta u toku dana po jedan gutljaj.

KANTARION
* 1 kašiku kantariona preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti poklopljeno 10-tak minuta, procediti i nepošećereno piti dva puta dnevno posle jela i pred spavanje.

JABUKOVO LIŠĆE
* Sitno seckano mlado lišće jabuke preliti vrelom vodom, ostaviti poklopljeno 10-tak minuta, procediti i više puta tokom dana ispirati grlo.

BOROVE IGLICE
* Napravite čaj od sitno seckanih borovih iglica i ispirajte grlo više puta u toku dana
* Za inhalaciju potopite dve šake borovih iglica u dva litra vodevode i kuvajte oko pet minuta

KUPUS
* Lagano kuvati desetak iseckanih listova kupusa sa dve kašike meda ili šećera, dok se ne dobije gust i prijatan sirup i uzimati po dve kašike pre svakog jela

MED
1 kašičica meda svaka 3 sata (100-120 g dnevno)
parne inhalacije meda 2 puta dnevno
5 puta dnevno ispirati grlo 2% alkoholnim ekstraktom propolisa

U glog ulog, a u telo polog
Glog

Samolečenje se u svim razvijenim zemljama podstiče, pa se proizvodi namenjeni lečenju određenih tegoba plasiraju na tržište i njihova prodaja podstiče agresivnim reklamama. Prema ličnim sklonostima, ali i podstaknuti reklamom, ljudi često posežu za biljnim preparatima uvereni kako biljni preparati ne mogu da izazvu štetu. Međutim, baš tu se kriju rizici i brojne opasnosti.

Budući da je reč o preparatima koji se koriste u prevenciji i terapiji kardiovaskularnih oboljenja, prilikom izbora treba biti veoma oprezan. Sve proizvode sačinjene od lekovitog bolja treba pažljivo proceniti, posebno one od kojih očekujemo da poprave stanje i funkcionisanje staračkog ili obolelog srca. Preparate treba odabrati uz konsultaciju sa apotekarom i strogo se pridržavati uputstva o doziranju.

Zakonska regulativa u ovoj oblasti je veoma različita. U nekim zemljama biljni lekovi se izdaju na lekarski recept, u drugim su u slobodnoj prodaji. Kod nas, moglo bi se reći, vlada pravo šarenilo. Mnogi proizvodi koji bi morali da budu registrovani kao lekovi, prodaju se kao dijetetski proizvodi ili kao pomoćna lekovita sredstva.

Uspeh lečenja
Kvalitet leka u velikoj meri utiče na uspeh lečenja. Savremena istraživanja potvrdila su efikasnost mnogih biljnih sastojaka i savremena fitoterapija je definisala karakteristike biljnog leka. U primeni fitoterapije dobri efekti mogu da se očekuju samo od savremeno formulisanog biljnog leka.
Niko ozbiljan više ne raspravlja o tome da li veruje ili ne u biljne lekove. Nauka raspolaže znanjima o satavu mnogih biljaka i brojnim kliničkim istraživanjima koja potvrđuju dejstvo mnogih biljnih preparata. Međutim, kao i sintetski lekovi, biljni mogu da ispolje i određene negativne efekte. Zato samo dobro poznavanje dejstva lekova i kvalitetan proizvod, garantuju uspešnu i bezbednu terapiju. Savremena fitoterapija podrazumeva standardizovan proizvod koji se primenjuje u određenoj definisanoj dozi, za određene zdravstvene tegobe.

Razvoju savremene fitoterapije najveći doprinos dali su Nemci, koji su još pre tri decenije fitoterapiju podvrgli strogoj naučnoj proveri. Država je finansirala rad stručnjaka različitih profila (farmaceuta, lekara, tehnologa) koji su kao članovi čuvene Komisiju E, podvrgli veoma rigoroznoj proveri preko 400 biljaka tradicionalno korišćenih u tradicionalnoj medicini mnogih evropskih naroda. Ta komisija je napravila spiskove odobrenih i neodobrenih biljaka, kao i njihovih kombinacija u terapiji. Rezultate svog rada stručnjaci su objavili u monografijama koje su postale osnov savremene fitoterapije. Tako su stvoreni temelji savremene edukacije zdravstvenih radnika, pa su studenti medicine mogli da dobiju solidno znanje.

Lekari nepoverljivi
Kod nas je sasvim druga situacija. Farmakognozija se izučava na farmaceutskim fakultetima i ona je u velikoj meri osavremenjena podacima iz monografija pomenute Komisije E. Dok studije medicinskog fakulteta u ovom smislu nisu osavremenjene, te naši lekari uglavnom i ne preporučuju biljne lekove. Često su zatečeni pitanjima pacijenata na koja ponekad odgovaraju i sa dozom ironije i prezira. Ne treba im zbog ovoga zameriti, jer je naše tržište preplavljeno sumnjivim biljnim preparatima.
Oni se najčešće u prometu nalaze kao dijetetski proizvodi, koji se kontrolišu samo na higijensku ispravnost, dok je broj savremenih biljnih lekova veoma mali. Kvalitetan biljni lek standardnog sastava mora da zadovoljava stroge kriterijume farmaceutske kontrole kvaliteta, koji može lako da se dozira i pravilno primeni i čiji su neželjeni efekti poznati.
Fitopreparati nisu podesni u terapiji akutnih oboljenja i urgentnih stanja. Njihovo pravo mesto je u preventivi, u terapiji blagih poremećaja i u dopunskoj terapiji. Njihovo dejstvo nastupa postepeno, a efekti delovanja mogu da se očekuju tek posle jedne do dve nedelje. Između ostalih hroničnih oboljenja, često se koriste kao dopunska terapija bolesti kardiovaskularnog sistema: srčane insuficijencije, hipo i hipertenzije, ateroskleroze, okluzivnih arterijskih oboljenja, hronične venske insuficijencije.
Važno je poznavati i mogućnosti istovremene primene fitopreparata i sintetskih lekova, budući da neke kombinacije mogu da pojačaju delovanja oba leka ili međusobnog poništavanja dejstva. U principu, istovremenu upotrebu većeg broja lekova treba izbegavati, jer se efekti kombinovane primene većeg broja preparata često i ne mogu predvideti.
Zbog svega, savet farmaceuta o izboru preparata za samolečenje je od presudnog značaja za bezbednu terapiju. Ovo je od izuzetnog značaja kod nas, gde se u prometu nalazi veliki broj dijetetskih proizvoda čija uputstva ne sadrže napomene o mogućim neželjenim efektima, mogućim međusobnim reakcijama sa drugim lekovima.

Magiča moć gloga
Naš narod je vekovima u lečenju raznih bolesti koristio magijske postupake. Takozvani kult drveta ima pagansku osnovu, koju je hrišćanstvo prihvatilo i očuvalo do današnjih dana. Verovanja u duhove i demone koji borave u drvetu, jedan su od razloga korišćenja magijskih postupaka i prinošenja žrtava, da bi se ova natprirodna bića umilostivila te da bi se pomoglo izlečenju bolesnika. Bolesnik je, na primer, kolač od kukuruznog ili pšeničnog brašna nosio do glogovog drveta i ostavljao ga okačenog govoreći: ?!?!U glog ulog, a u telo odlog?!?!. Verovalo se da je glog zaštitnik zdravlja, da ga se plaše svi demoni i bolesti. Za lečenje su korišćeni delovi različitog drveća, zajedno sa čajevima, oblogama i melemima. Od gloginja se kuvao čaj protiv srdobolje, pravili melemi koji su privijani na prišt. Na Đurđevdan su se Cigani u Šumadiji pričešćivali glogovim listom, zdravlja radi.
Savremena nauka dokazala je lekovita svojstva gloga. Tokom 19. veka naučnici su u glogu otkrili sastojke koji opravdavaju njegovu upotrebu zbog blagotvornog dejstva na srce. Glog se u narodnoj medicini koristi protiv lupanja srca i pritiska u grudima, ali i za smirenje. Posebno se isticalo njegovo blagotvorno dejstvo na staračko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srčanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Utvrđeno je da preparati gloga daju veoma dobre rezultate primenjeni kod starijih osoba kod kojih je srce počelo da popušta. Takođe su postignuti dobri rezultati i kod mlađih osoba, posebno kod srčanih nervoza. Simprtomi angine pektoris, zatim poremećaji ritma srčanog mišića i povišen krvni pritisak su simptomi koji se mogu ublažiti preparatima sačinjenim iz ekstrakta gloga.
Uspešna terapija podrazumeva pravilno doziranje, odnosno stanrdizovane preparate gloga koji sadrže određene lekovite sastojke (flavonoide, procinadine, saponine). Na određene flavonoide se vrši standardizacija ekstrakta iz kojih se izrađuju lekoviti preparati gloga i time se obezbeđuje potrebna količina lekovitih sastojaka koja u jednoj dozi proizvoda mora da bude prisutna kako bi se postigli očekivani efekti.
Osnovna indikacija koja je navedena i u monografijama Komosije E za primenu preparata gloga je insuficijencija srca, koju karakteriše njegova nesposobnost da pumpa odgovarajuću količinu krvi. Nedostatak hranljivih materija i kiseonika, uzrok su smanjenja telesne kondicije koja se manifestuje umorom, nedostatkom daha i pritiskom i bolom u grudima. Kao dopunska terapija srčane insuficijencije sve češće se koriste preparati sačinjeni iz standardizovanih ekstrakata gloga.

DOZIRANJE
Preporučena dnevna doza gloga je 160-900 mg standardizovanog ekstrakta, što odgovara 3,5-19,8 mg flavonoida. Dnevna doza se deli u 2-3 pojedinačne i primenjuje najmanje 6 nedelja (Komisija E).

SAVET PLUS
Bez konsultacije sa lekarom preparate gloga ne bi trebalo kombinovati sa kardiotoničnim glikozidima, jer mogu da pojačaju njihovo delovanje. Oprez se nalaže i u kombinaciji sa lekovima koji sadrže teofilin i papaverin, pa svakako pre primene preparata gloga treba konsultovati lekara ili apotekara.

PROPISANI STANDARDI
Brigu za standardizaciju biljnih proizvoda u zemljama Evropske unije preuzela je organizacija ESCOP (European Scientific Cooperative for Phytotherapy) koju sačinjavaju predstavnici evropskih država. Ova organizacija nastavlja rad koji su započeli nemački stručnjaci u okviru Komisije E. Proizvođači razvijenih zemalja se u proizvodnji uglavnom pridržavaju propisa i preporuka ove organizacije.

Vukosava Stevanović, apotekar
Za potpunije informacije obratite se
časopisu “Bilje i zdravlje”
ili se javite Savetovalištu “DEMETRA”
011/ 2184-702 i 2186-451


 
Narodna medicina 2 PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
subota, 18 januar 2014 19:22
Nežni čistači krvotoka

Piše: B.Z.BILJE I ZDRAVLJE
I holesterol i trigliceridi su, tvrde lekari, masti bez kojih nema života. Holesterol je neohodan da se izgrade ćelijske membrane i proizvede nekoliko osnovnih hormona, dok trigliceridi obezbeđuju energiju za rad ćelija. Obe masti se, uglavnom, dobijaju iz namirnica životinjskog porekla, apsorbuju se u crevima i krvotokom stižu do jetre. Ona ih prerađuje i, potom, šalje do svih delova tela. Ako je nivo LDL, odnosno “lošeg” holesterola, previsok, počinje da se “lepi” za površinu krvnih sudova, što podstiče razvoj ateroskleroze, smanjuje elastičnost arterija i može da izazove srčani ili moždani udar. Kada je o trigliceridima reč, utvrđeno je da višak umanjuje nivo dobrog ili HDL holesterola, što povećava rizik od bolesti srca.
Dokazano je da višak masti u krvi može da se svede na normalu pravilnom ishranom, lekovima, ali i čajevima. Predlažemo vam najdelotvornije biljne napitke.

Resnik (Eupatorium cannabinum)

Iako je rasprostranjena biljka (raste uz reke i potoke) retko se upotrebljava. Lekovite osobine imaju koren izvađen u proleće i nadzemni deo biljke ubran neposredno pre cvetanja. Obiluje etarskim uljem, smolom, kalijum nitratom, silicijumskom kiselinom i gorkim materijama, a koren, osim ovoga, sadrži i inulin.

Koristi se:
* da snizi povišene vrednosti triglicerida i holesterola
* da pospeši lučenje žuči
* protiv povišenog krvnog pritiska

Trigliceride na normalu

- 3 kašine iseckanog resnika (nadzemni deo biljke u cvetu)
- 1/2 l vode
Biljku uveče prelijte ključalom vodom i poklopite, ujutro procedite i pijte nezaslađen čaj u tri doze, pola sata pre jela.
SAVET PLUS: Čaj bi trebalo da se pije najmanje tri meseca.

Troskot (Polygonum aviculare)

Cveta od proleća do kasne jeseni, a lekovite osobine ima cela biljka u cvatu. Sadrži vitamin C, heterozide, tanine, vosak, sluz i smole.

Koristi se:
* da snizi povišene vrednosti holesterola
* da pospeši rad organa za varenje

Snizite holesterol

- 3 kašike nadzemnog dela troskota
- 3 kašike korena resnika
- 3 kašike hajdučice
- 3 kašike pirevine
Sa pola litra proključale vode prelijte 3 kašike mešavine i poklopite. Posle osam sati procedite i pijte po šolju čaja tri puta dnevno, pola sata pre jela.

Kukuruz (Zea mays)

Osim vlakana i folne kiseline, koju sadrži zrno, kukuruzna svila obiluje i vitaminom K3, saponozidima, taninima, etarskim uljem i salicilnom kiselinom.

Koriste se:
* da snize povišen holesterol
* protiv srčanih bolesti
* za bolju cirkulaciju

Da krv prostruji

* kašika osušene svile
- 3 dl vode
Kašiku kukuruzne svile dodajte u vrelu vodu i kuvajte tri minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta, poklopite i prohlađen čaj procedite. Pijte tri puta dnevno po šolju nezaslađenog čaja.

Čičak (Arctium lappa)

Lekovite osobine imaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, obiluje inulinom, sluzi, a sadrži i etarsko ulje i gorke materije.

Koristi se:
* da snizi povišen holesterol
* protiv upala
* da pospeši znojenje

Protiv holesterola

- kašika iseckanog korena čička
- 3 kašike resnika
- kašika kantariona
- kašika hajdučke trave
Prelijte tri kašike mešavine s pola litra ključale vode, poklopite, ostavite preko noći, a ujutro procedite i popijte nezaslađen čaj u tri doze, pola sata pre jela.
Maslačak (Taraxacum officinale)

Svi delovi biljke su gorki, a sadrže i beo mlečni sok koji obiluje lekovitim sastojcima. Koren sadrži enzime, etarsko ulje, gorke supstance, smole, masne kiseline i mnogo inulina i šećera.

Koristi se:
* da očisti krvi
* protiv bolova u žuči i jetri
* da pojača mokrenje

Koren čisti krv

- 100 g korena maslačka
- litar vode
U vodu stavite koren maslačka i kuvajte u poklopljenom sudu 10 minuta na tihoj vatri. Pijte po čašu čaja četiri puta dnevno, pola sata pre jela.

www.pregled.net VESTI GOOGLE

Zašto skače pritisak?
Merenje pritiska

Piše:B.Laćarak BILJE I ZDRAVLJE
Čak 46,5 odsto odraslih u Srbiji ima visok krvni pritisak! Bez sumnje da godine krize i stresovi imaju udeo u tome, ali su, upozoravaju lekari, mnogo značajniji faktori rizika – manja fizička aktivnost, neredovna i nepravilna ishrana, kao i neodgovornost za zdravlje, uz uobičajeni izgovor “neće grom u koprive”!
O najčešćim pitanjima u vezi sa hipertenzijom razgovarali smo sa kardiologom doc. dr Arsenom D. Ristićem, zamenikom direktora Poliklinike Klinickog centra Srbije.

* Šta utiče na “skok” krvnog pritiska?
- Pritisak ima normalne fiziološke dnevne i sezonske varijacije i one su pacijentima koji boluju od povišenog pritiska najčešće očuvane – najviši je ujutru, a najniži noću, dok spavamo. A, kada je reč o skoku pritiska van toga, najčešće se događa zbog napora, stresa, posle neprospavane noći… Pritisak, takođe, skače i onima koji imaju višak hormona štitaste žlezde ili tumor nadbubrežne žlezde. Skok pritiska, čak sa fatalnim posledicama, može da izazove veoma slan obrok.
Za više od 90 odsto obolelih od hipertenzije nikada se ne sazna uzrok bolesti. U najvećem broju slučajeva je posledica više udruženih faktora rizika, takozvane esencijalne hipertenzije. Najčešće je kombinacija nasleđa, načina života i ishrane. Ređa je sekundarna hipertenzija, na primer, zbog bolesti bubrežnih arterija, nadbubrežne ili štitaste žlezde.

* Šta se u organizmu dešava kada nam skoči pritisak?
- Najčešće dolazi do skupljanja krvnih sudova ili promena elastičnosti i debljine zbog ateroskleroze (periferni otpor), ali je i ubrzan i pojačan srčani rad pod dejstvom stres hormona kateholamina.

* Koji su znaci koji ukazuju da je pritisak skočio? Kako pacijenti mogu to da zaključe i bez merenja aparatom?
- Najčešće osete glavobolju, zujanje u ušima, nesvesticu, nestabilnost dok hodaju, nedostatak vazduha, ubrzan ili nepravilan puls, a ređe vrtoglavicu i mučninu. U težim oblicima hipertenzivne krize može da se javi povraćanje i zamućenje vida. Ukoliko su istovremeno bolesni i krvni sudovi srca ili postoji proširenje aorte, mogu da osećaju i jak bol u grudima ili u trbuhu, sve dok se pritisak ne snizi.

* Kakva hrana može da izazovu skok pritiska?
- Pre svega slana, a posebno ako se kombinuje sa veliki količinama mineralne vode. To se najčešće događa na svetkovinama – svadbama, slavama… Ovakva hrana je posebno opasna za bolesnike koji, osim hipertenzije, imaju i oslabljeno i uvećano srce, jer može da izazove hipertenzivni edem pluća i smrt, kao i krvarenje u mozgu i šlog.

* Koje štete u organizmu može da prouzrokuje visok krvni pritisak?
- Povišeni pritisak nepovoljno utiče na srce i krvne sudove, ubrzava aterosklerozu, povećava rizik za infarkt, šlog i buzbrežnu slabost. Prve promene se, međutim, vide na očnom dnu, jer hipertenzija menja krvne sudove oka, oštećuje vid i može da izazove čak i slepilo. Nagli skok pritiska ili velike varijacije mogu da budu uzrok širenja i/ili pucanja aorte, najvećeg krvnog suda u telu, što je veoma teško i često smrtonosno stanje, kao i masivno moždano krvarenje.
Uz terapiju koja počne na vreme i redovno lečenje, do ovakvih komplikacija ne mora da dođe. Neophodna je i promena načina života – umerena fizička aktivnost, redukcija težine, manje slana i manje masna ishrana, normalan san, dovoljan noćni odmor i redovne lekarske kontrole.

OPREZ
Ne zaboravite, hipertenzija ubija tiho. Oni sa visokim pritiskom (iznad 140 sa 90) čak šest-sedam više rizikuju od srčanog i moždanog udara. Tačnije, procenuje se da oko 40 odsto pacijenata, koji boluju od hipertenzijom, može da dobije infarkt srca, svaki drugi šlog, a 38 odsto će da ošteti funkciju bubrega.

MERENJE
Oni koji imaju nestabilan krvni pritisak ne bi trebalo da ga mere često. Najbolje će povišen pritisak da drže pod kontrolom ako se pridržavaju saveta lekara i redovno uzimaju propisanu terapiju, žive zdravo, jedu voće i povrće, ne zaborave na fizičku aktivanost i eliminišu značajan faktor rizika – gojaznost.www.vestionline.com

Anemija

Piše: J. Matijević BILJE I ZDRAVLJE
Od svih poremećaja krvne slike najučestalija je anemija (malokrvnost) odnosno smanjen broj eritrocita i koncentracije hemoglobina u krvi. Počinje postepeno, a prvi simptomi najčešće se ispoljavaju tek kada se rezerve gvožđa potpuno potroše. Ako se pravovremeno ne leči, ostavlja ozbiljne posledice.
O uzrocima i vrstama anemije razgovarali smo sa profesorom dr Miodragom Rajićem, hematologom, načelnikom Kliničkog odeljenja za hematologiju i onkologiju KBC “Zvezdara” u Beogradu.

NAJČEŠĆI UZROCI

- Mnogobrojni su uzroci, ali je anemija najčešće posledica patološkog gubljenja krvi iz organa i tkiva kao što su obilna i preduga menstrualna krvarenja koja traju sedam i više dana ili su česta, ponekad dva puta mesečno. Takvo povećano gubljenje krvi koje se iz meseca u mesec ponavlja sprečava organizam da eritrocite nadoknadi na uobičajen način i ishranom, već se pacijentima propisuju različite terapije – kaže dr Rajić i naglašava da su značajni uzroci ovih anemija krvarenja iz tankog i debelog creva, želuca, šuljeva, bubrega, bešike i nekih tumora.
Za lečenje ove vrste anemije neizostavno mora da se otkrije i leči uzrok krvarenja, a potom se leči malokrvnost.

Lečenje. Ako je anemija teška, to jest vrednost hemoglobina manja od šest grama u litru krvi, pacijentima se moraju davati transfuzije koncentrovanih eritrocita. Ako je malokrvnost blaža, sa hemoglobinom 9-10 onda se obolelima daju preparati gvožđa sa malo vitamina C ili limunovog soka, obično ujutru natašte i najmanje dva-tri meseca. Nekim pacijentima se u ovim slučajevima daju i injekcije gvožđa – kaže naš sagovornik.

REĐI OBLICI

Osim anemije koju uzrokuju krvarenja u organizmu, profesor Rajić naglašava da postoje i drugi, ređi oblici ove bolesti:

1. Aplastična anemija nastaje zbog oštećenja kostne srži koja ne može više da stvara eritrocite. To može da bude posledica zračenja, raznih trovanja ili terapija citostaticima. Aplastična anemija se teško leči.

2. Hemolitička anemija posledica je preteranog razaranja to jest skraćivanja “života” eritrocita. Crvena krvna zrnca uobičajeno žive tri-četiri meseca, ali ako žive kraće, nastaje malokrvnost. Razaranje eritrocita izazivaju promene u samom eritrocitu, obično nasledne, kao što je nedostatak enzima, hromozomski poremećaji ili antieritrocitna antitela. Ako su u anemiju izazvala antitela obolelima se daje imunosupresivna terapija i transfuzija. Pacijenti oboleli od hemolitičke anemije osim uobičajenih simptoma anemije često imaju uvećanu slezinu i žuticu jer se usled razaranja eritrocita i hemoglobina oslobađa bilirubin.

3. Megaloblastna (makrocitna) anemija zbog nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline (vitamin B9) neophodnih za stvaranje eritrocita u kostnoj srži. Stvoreni eritrociti, naime, ne mogu da se dele pa ostaju veći i krupniji nego što bi trebalo. Ova anemija je izazvana nedovoljnom apsporpcijom vitamina B12 i folne kiseline iz creva što je najčešće posledica gastritisa, reseckije delova digestivnog trakta ili nekih imunoloških mehanizama.

NAPOMENA Makrocitna anemija se ne leči uzimanjem preparata gvožđa, već isključivo vitamina B12 u obliku injekcija, najpre svaki drugi-traći dan a kasnije jednom mesečno.

ZNAČAJ ISHRANE

- Ako se uzrok otkrije i ukloni anemije neće biti, to jest pravilno lečenje krvarenja koja izazivaju anemiju najbolja su prevencija bolesti. Malokrvnost se, zapravo, najbolje sprečava zdravim načinom života, rekreacijom i ishranom namirnicama bogatim gvožđem, mineralima, vitaminima, proteinima i kompleksom vitamina B.
Sa druge strane, oni koji su oboleli, malokrvnost mogu da prevaziđu redovnom terapijom i pravilnom, raznovrsnom ishranom u kojoj bi često trebalo da ima konjskog mesa, džigerice, slezine, spanaća, mlade koprive, blitve, zelene salate, cvekle i šargarepe.
Mladima, koji sve češće obolevaju od anemije, poručuje da ne preskaču obroke i da zaborave na brzu hranu koja nema dovoljno elemenata neophodnih za stvaranje eritrocita i hemoglobina.

SIMPTOMI

Tipični znaci malokrvnosti su:
- brzo zamaranje
- malaksalost
- nedostatak vazduha
- bleda koža i sluzokoža
- osećaj lupanja srca (tahikardija)
- glavobolje
- nesvestice ili potpuno gubljenje svesti (ako je anemija uznapredovala)

Normalne vrednosti eritrocita su:
* muškaraci: 4,2-6 miliona u milimetru kubnom krvi
* žene: 3,8-5 miliona u milimetru kubnom krvi
* hemoglobin – uobičajena koncentracija je 12 do 18 g u litru krvi.

ČAJ OD KOPRIVE
Za prevenciju i lečenje malokrvnosti, naš sagovornik je posebno pohvalio čaj od mlade koprive. U knjizi “Lečenje biljem” akademik Jovan Tucakov kaže da se ovaj čaj pravilno priprema ako 50 g lista koprive prelijete sa pola litra hladne vode, poklopite i ostavite da prenoći. Ujutru kuvajte dva minuta i sklonite s vatre. Kad se ohladi procedite i pijte tri puta dnevno po čašu nezaslađenog čaja, pre jela. Posle tri dana jedan dan pauzirajte pa nastavite. www.elixirherbal.info

Infarkt vreba mrguda

 

Piše: Bratislava Laćarak BILJE I ZDRAVLJE
Bes, gnev, ljutnja, strah, ljubomora… Emocije o koje se gotovo svakodnevno saplićemo i koje, ako pređu u hronične pratioce života, mogu da dovedu i do telesnih bolesti. Koliko puta ste čuli da se neko na sastanku na poslu jako potresao, iznervirao, naljutio, pa je doživeo infarkt ili se šlogirao? Ili da je neka žena ili mlađi muškarac posle većeg stresnog događaja dobio dijabetes ili visok pritisak? Čak i od silne ljubavi može da se oboli!
- Negativne, a ponekad i preterane pozitivne emocije i euforija, mogu da ozazovu bolest vitalnih organa – kaže dr Nataša Šikanić, psihijatar, šef Odseka za psihosomatiku Bolnice za psihijatriju KBC “Dr Dragiša Mišović – Dedinje”. – Pioniri psihosomatske medicine su u ove bolesti ubrajali „Aleksanderovih svetih sedam“ bolesti:

Hipertenziju (visok pritisak)

Šećernu bolest

Oboljenja štitne žlezde,

Bronhijalnu astmu

Čir

Reumatoidni artritis

Dermatitis


Danas se, međutim, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati gotovo sve.
Po teoriji biopsihosocijalnog trijasa, telesno oboljenje ne može da nastane ako ne postoji i neka psihološka priča, uticaj emocija na pojavu i ispoljavanje bolesti. Međutim, da bi se neka bolest ispoljila, mora da postoji i genetska predispozicija. Mi ne nasleđujemo bolest, ali na DNK lutriji nasleđujemo predispoziciju, a da bi se bolest razvila moraju da postoje, lična, psihološka, traumatska iskustva i neki negativni stresori iz socijalne sredine. To su stvari koje ne možemo da izbegnemo, ali možemo da naučimo kako da se nosimo sa stresom, a ne da reakcije potiskujemo, gutamo, ili da burno reagujemo.
Strah. Podsvesni strah je u osnovi mnogih bolesti. I to strah – od vezivanja, odbacivanja, za egzistenciju, koji je povezan sa detinjstvom i nekim traumama koje smo tada doživeli i spakovali u fijoke. Oni se kasnije tokom života ispolje kada se nađemo u nekim sličnim situacijama.

Depresija. Takođe veoma česta emocija – depresija uvrštena je u faktore rizika za nastanak koronarne bolesti, jer su otkriveni mehanizmi kojima ona utiče na oštećenje krvnih sudova.

Gotovo svaka grana medicine ima neko značajno polje koje se preklapa sa psihosomatikom:

Kardiologija i interna medicina. Anksiozna i depresivna stanja su ili uzrok ili posledica bolesti. Recimo, ako neko ima visok krvni pritisak, odlazi kod lekara, pridržava se uputstava i sve pije kako treba ,a taj pritisak je i dalje visok, ili povremeno skače, to je automastki signal da psihološki faktor značajno utiče na bolest. Neretko se dešava da takvi ljudi dođu kod psihijatra, započnemo lečenje, pritisak se stabilizuje i ukoliko je psihološki faktor dominantan, posle izvesnog vremena, mi ukinemo lekove za pritisak.
Ranije se smatralo da je infarkt menadžerska bolest i da od njega najčešće oboljevaju menadžeri, direktori, uglavnom muškarci, dinamični, na neki način agresivni ljudi, stalno u trci sa vremenom, koji ne mogu da završe planirane aktivnosti. To danas više ne važi, jer na svakom odeljenju kardiologije leži pet žena, domaćica, sa infarktom. Zato se smatra da je hostilnost (narogušeni ljudi, neprijatni prema svima, stalno u nekom odbrambenom stavu, neprijateljski raspoloženi prema okolini) jedna od osobina koja utiče na oboljevanje od infarkta srca.

Gastroeneterologija. I vrapci znaju da čir izaziva stres. Sigurno ste čuli da je neko doživeo ozbiljan stres (na primer ostao je bez posla) i dobio takozvani stres ulkus, kao posledicu akutnog stanja. Postoji i druga grupa pacijenata – “gutači besa” koji hroničnim nereagovanjem na određene situacije, neodgovarajućim pražnjenjem ljutnje i besa, dobijaju čir.

Neurologija. Depresija je prateća pojava mnogih neuroloških oboljenja, posebno obolelih od Parkinsonove bolesti i posle šloga. I brojni pacijenti koji pate zbog bolova izazvanih oboljenjima kičmenog stuba u velikom procentu zapravo na taj način ispoljavaju depresiju ili neka anksiozna stanja.

Endokrine bolesti. Negativna osećanja uzrokuju i dijabetes, bolesti štitaste žlezde – hiper i hipotireozu.

Savet

Kako nakupljanje negativnih emocija dokazano može da naruši zdravlje potrebno je da se one povremeno prazne, da se čovek resetuje i krene od nule. To može da se učini na razne načine: kroz hobije, vežbanja i sve one aktivnosti koje čine da se čovek opusti, odmori, rastereti. Međutim, često na to zaboravimo.

- Mi ne možemo u svakom trenutku da kontrolišemo emocije, niti možemo da predvidimo šta će se u narednom trenutku desiti što može da izazove neku negativnu emociju. Ali, zato moramo da ih praznimo kasnije.

Aleksitimija
Aleksitimija je pojam koji označava ljude koji ne umeju da opišu svoje emocije niti da ih prepoznaju. Oni ne govore da su besni već kažu “boli me glava” ili “boli me stomak” i time izražavaju emociju kroz telo. To je neka vrsta govora tela, koja je svima svojstvena, jer su duša i telo nerazdvojiva celina.
- Kaže se “pući će mi srce od ljubavi”, jer smo ljubav stavili u srce, a ona je zapravo u mozgu. Ljutnja i bes povezuju se uglavnom sa stomakom. Međutim, kad neko u tome pretera, kao što su psihosomatski pacijenti učimo ih psihoterapijom da prepoznaju emocije i da ne izlivaju emocija direktno u organe. Ranije su o ovom fenomenu govorilo kao o “žrtvovanju organa”. Ali, kome će koji organ da strada ipak je individualno, genetski.

Mehanizam
Svaka emocija ima neku propratnu telesnu reakciju vegetativnog nervnog sistema i svaka emocija je praćena nekim promenama. Međutim, problem nisu trenutne reakcije, već one, koje postaju hronične. Tada gnev, bes, strah, depresila i druge, mogu da dovedu do vazokonstrikcije, koja dalje izaziva usporavanje krvotoka, ovo do pojačanja taloženja masti, stvaranja tromba…

Izaberite čaj u skladu sa krvnom grupom

 

Piše:Sofija Babović BILJE I ZDRAVLJE

Svakog čoveka određuju geni roditelja i predaka, ali jednako, čovekova lična karta je njegova krvna grupa. Otuda i preporuka iskusnih fitoterapeuta, koji se rukovode naukom da čovek koristi bilje imajući u vidu svoju krvnu grupu. Šta se postiže specifičnom upotrebom bilja? Simbioza čoveka i biljke – objašnjava u razgovoru za “Bilje i zdravlje” dr Ljubinka Stojković, fito i apiterapeut iz Niša.
- Krvna grupa nije značajna samo pri izboru hrane-predočava dr Stojković. – Lekovito bilje treba uzimati pre svega u eteričnim oblicima, dakle što izvornije moguće. Poštujući pripadnost svakoj krvnoj grupi, poštuju se njene odlike.

Tako, dodaje naša sagovornica, ljudi sa krvnom grupom A, koja je najčešća, imaju živahan, jak temperament, ali žestoko reaguju na sve probleme u životu. Zato se ovoj grupi preporučuje fititerapija koja će ih smiriti i “ohladiti”, pomoći njihovoj slaboj sluzokoži i preduprediti sklonosti prehladama.

Za raziku od njih,ljudi sa krvom grupom B su tihi, mirni, povučeni. U ishrani rado koriste mleko i mlečne proizvode. U isto vreme, to su osobe koje imaju slab imunitet, preosetljivog su pankreasa i digestivnog trakta. Zato u izboru lekovitog bilja treba da insistiraju na eteričnim uljima koji umiruju stomak i podižu odbrambeni sistem organizma.

Krvna grupa AB uzima od obe grupe i najgore i najbolje osobine i praktično joj se preporučuje najširi set lekovitih bilja.

Za najređu krvnu grupu – nultu veruje se da je najstarija, prva, takozvana nomadskoj krvnoj grupi. Ljudi ove krvne grupe imaju enzime koji lako vare izrazito jaku hranu, iznutrice i meso, te druge namirnice životinjskog porekla. S druge strane, nedostaju im enzimi za varenje žita, pa im se ne savetuje istovremena upotreba hleba i mesa, jer će dovesti do zastoja u varenju. Nulta takođe ima sklonosti ka oboljevanju žučne kese, pre svega stvaranja kamena.

Kao što postoji lekovito bilje koje odgovara određenoj krvnoj grupi, tako postoji i bilje koje i pored sve lekovitosti ne treba da bude primarno ili ga čak ne treba koristiti.

Dr Ljubinka Stojković navodi odgovarajuće i neodgovarajuće bilje za sve krve grupe:

Krvna grupa A

Odgovara

veliki čičak, beli glog, kora bresta, šipurak, stričak, đumbir, ženšen, aloja, kantarion

Ne odgovara

kukuruzna svila, crvena detelina, kiselica, rabarbara, mačja lestvica

Krvna grupa B

Odgovara

list maline, peršun, sladić, ljuta metvica, zova, list breze, brestova kora, kantarion, maslačak, metvica, vidovčica, stolisnik, timijan, majčina dušica, veliki čičak i žuta kiselica

Ne odgovara

crvena detelina, kajsijin list, lipov cvet, podbel, rusomača, divizma

Krva grupa AB

Odgovara
zeleni čaj, beli glog, čičak, đumbir, jagodin list, kamilica, šipurak, sladić

Ne odgovara
aloja, crvena detelina, divizma, lipov cvet, sena, rusomača, kukuruzna svila, hmelj

Krvna grupa 0

Odgovara:
peršun, hmelj, kora bresta, list duda, đumbir, cvet lipe, maslačak, vidovčica, mišljakinja, ljuta metvica, šipurak, sansaparijat,

Ne odgovara:

aloja, kantarion, list jagode, podbel, kukuruzna svila,list sene, rusomača,veliki čičak.

Iskusni berači bilja znaju kada se tačno beru biljke, kako bi zadržalo najkvalitetnije osobine. Po kalendaru, dobu dana, rasporedu planeta čak, biljke se uzimaju iz prirode uz strogo poštovanje prirodnih zakona. Lekovito bilje po opštoj preporuci treba koristiti u prevenciji, pre svega vodeći računa o genetskoj predispoziciji.
Priprema lekovitog bilja je posebna priča, pa se, preporučuju fitoterapeuti, dobro treba uputiti u karakteristike bilja. Ukoliko im pogoduje priprema hladnom vodom, ne treba dolivati vruću i obratno. Suština je da se ne “oštete” eterična ulja.
- Upotreba lekovitog bilja po krvnim grupama pre svega je korisna dopuna u preventivi ili eventualni dodatak klasičnim terapijama -zaključuje dr Ljubinka Stojković.

FESTIVAL ČAJA U NIŠU
Oko 20 renomiranih proizvođača čajeva i berača iz Srbije okupilo se na 8. festivalu čaja u Nišu od 2. do 6. marta u organizaciji “Film pablik arta” i podršku Ministarstva poljoprivrede i USAID. „Adonis“, „Neven“, Udruženje „Stara planina“ iz Pirota, neka su od poznatijih imena koja su privukla izuzento interesovanje posetilaca.

Organizator je priredio više promocija knjiga o lekovitim bilju, ali i set atraktivnih predavanja o lekovitim biljkama sa Rtnja i Stare planine, o organskoj proizvodnji, mogućem izvozu , fitoterapiji. Promovisan je film o Staroj planini Miroslava Mitića, snimljen avgusta prošle godine.

Miomir Magdevski, direktor „Film pablik arta” kaže za “Bilje i zdravlje” da je festival počeo od udeje Udruženja lekovitog bilja Jovan Tucakov iz Sokobanje, ali je brzo prerastao u značajnu smotru koja bi trebalo da ima veću podršku na lokalu.
S.B.     STERILITET www.herbal-elixir.net

Čajevi za prostatu
Brusnica

Priredila: J. M. BILJE I ZDRAVLJE
Lečenje oboljenja urinarnog sistema najčešće je dugotrajno i neophodan je stalni nadzor lekara, ali u nekim slučajevima antibiotici i drugi lekovi ne pomažu. Zato lekari, često preporučuju uzimanje pojedinih blagih i neškodljivih čajeva blagotvornih protiv različitih oboljenja mokraćnog sistema i za lečenje prostate. Podsećamo vas na najefikasnije.

Uva (Medveđe grožđe) – Arctostaphylos uva ursi

Kao narodni lek koristi se više od hiljadu godina, a jedna je od biljaka koje se najduže koriste u medicini, od početka 18. veka. List sadrži tanine i galnu kiselinu, a bogat je fenolskim glikozidima naročito arbutinom koji u mokraćnim putevima ima antiseptičko dejstvo. Uva je danas sastojak većine čajeva i drugih preparata za lečenje organa za mokrenje.

Koristi se:
* protiv infekcija mokraćnih kanala i bešike
* za ublažavanje tegoba uvećane prostate
* protiv peska ili kamena u bubregu)

Upale mokraćnih puteva

- 50 g lista uve
- 50 g lista žalfije
- 50 g lista breze
- 50 g cveta belog sleza
- 50 g poljskog rastavića
Kašičicu mešavine prelijte sa 2,5 dl vode, kuvajte pet minuta, poklopite i držite na tihoj vatri dva-tri sata, ali da ne vri. Pijte po čašu čaja četiri do šest puta dnevno, bez šećera.

SAVET PLUS: List uve čuvajte ceo, a pre pripremanja ga usitnite i potom duže kuvajte. Čaj od uve ne bi trebalo da se pije duže od sedam dana i ne više od pet puta godišnje. Ni trudnice ne bi smele da ga piju jer može da izazove kontrakcije materice.

Brusnica (Vaccinium vitis idaea)

Veoma je slična uvi osim što na naličju lista ima smeđe tačkice. Sadrži mnogo arbutina, ali ima tri-četiri puta manje tanina od uve. Bogata je kalijumom i vitaminima A i C. Naučna istraživanja potvrdila su da obiluje antioksidantima i ima antikancerogeno dejstvo, a hipurična kiselina u bobicama je prirodni antibiotik. koristi se sveža ili suva, kao i za pripremanje soka i pekmeza.

Koristi se:
* za lečenje grčeva mokraćnog mehura
* protiv zapaljenja mokraćnih puteva izazvanih ešerihijom koli
* za lečenje upale bubrega
* za prevenciju kamena u bubregu
* protiv bakterija u mokraći
* za lečenje uvećane prostate

Uvećana prostata

- 30 g brusnica
- 1/2 l vode
- kašika meda
U vodi na tihoj vatri kuvajte brusnice dok polovina tečnosti ne ispari. Dodajte med i pijte topao čaj tri puta dnevno posle jela.

Breza (Betula verrucosa)

List ovog drveta je jedan od najboljih biljnih lekova za lečenje mokraćnih puteva. Sadrži katehinski tanin, šećere, saponozid, smole, etarsko ulje, gorke materije i supstance koje imaju antibakterijske osobine.

Koristi se:
* za lakše mokrenje
* za pospešivanje mokrenja (diuretik)
* protiv razmnožavanja mikroorganizama urogenitalnih puteva (antiseptik)

Lakše mokrenje

- lišće breze
- soda bikarbona
- 2 dl vode
Kašiku usitnjenog lišća poparite proključalom vodom. Kada se prohladi (na oko 40 stepeni) dodajte na vrh noža sode bikarbone, promešajte, poklopite i procedite posle šest sati. Uzmite nekoliko puta dnevno po kašiku čaja.www.vestionline.info

Čuva srce a kida želudac

 

Piše: J. Matijević BILJE I ZDRAVLJE
Od aspirina, jednog od najstarijih i najpoplarnijih medikamenata, nema boljeg i dostupnijeg leka protiv bolova i povišene temperature, a poznato je i da smanjuje rizik da se oboli od srčanog i moždanog udara. U prilog blagotvornom delovanju ovog leka idu i nedavno objavljeni rezultati istraživanja oksfordskog profesora Pitera Rotvela da oni koji dnevno uzimaju 75 miligrama aspirina za petinu smanjuju mogućnost da obole od raka debelog creva, prostate, jednjaka i pluća. Ovaj naučnik, takođe, savetuje i zdravima, od 45 i 50 godina, da svakodnevno uzimaju 75 mg apirina.
I, dok su kardiolozi “daju glas” aspirinu, gastroenterolozi su “protiv”. Oni upozoravaju na štetno delovanje acetilsalicilne kiseline na organe za varenje.
O prednostima i nedostacima aspirina, razgovarali smo sa naučnicima Kliničkog centra Srbije u Beogradu, profesorom dr Zoranom Vasiljević, internistom-kardiologom, načelnikom Odeljenja urgentne kardiologije Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i profesorom dr Miodragom Krstićem, gastroenterologom, direktorom Klinike za gastroenterologiju.

ZA

- Aspirin je lek bez koga danas ne mogu da se leče oboleli od ishemijskih bolesti srca, kao što su angina pektoris i stanja posle infarkta – kaže profesorka Vasiljević. – Taj lek sprečava slepljivanje trombocita i stvaranje tromba koji može potpuno da zatvori krvni sud i spreči ili smanji protok krvi do srca i prouzrokuje infarkt ili nestabilnu anginu pektoris.
S obzirom na to da oba oboljenja ugrožavaju život, naša sagovornica naglašava da se aspirin preporučuje i da se smanji rizik ponavljanja infarkta i da se stanje obolelih od angine pektoris ne pogorša.
- Mnogobrojne bolesti srca zahtevaju svakodnevno korišćenje aspirina, ali isključivo u dozama koje lekar odredi, da ne bi došlo do situacije da se jedna bolest spreči, a druga izazove.
Kada je reč o korišćenju aspirina da se spreče kardiovaskularna oboljenja, profesorka Vasiljević naglašava da bi, uz preporuku lekara, trebalo da ga uzimaju i oni koje muče hipertenzija, proširene vene, neki poremećaji srčanog ritma, aneurizma leve komore srce, ili imaju ugrađene veštačke zaliske.

PROTIV

- Aspirin je i prijatelj i neprijatelj jer je spasao milione, ali i oduzeo stotine života jer je prouzrokovao gastroenterološke komplikacije – kaže profesor Krstić. –
Neželjene posledice korišćenja aspirina, čak i u najmanjoj dozi, koliko god se činilo da su retka – nisu! Analize gastroenterologa o delovanja aspirina pokazuju da je ovaj lek izazvao čak 30 odsto krvarenja iz želuca, jednjaka i dvanaestopalačnog creva.
Profesor Krstić naglašava da uz aspirin, gastroenerolozi treba obavezno da daju gastroprotektorie, lekove koji smanjuju verovatnoću neželjenih efekata.
- Najrizičnije je da aspirin koriste pacijenti sa čirom u organima za varenje, posebno ako su već imali krvarenje, oni koji boluju od gorušice ili “lošeg varenja” (dispepsije), kao i oni koji, osim aspirina, uzimaju lekove poput ibuprofena.
A, o rezultatima istraživanja profesora Rotvela, profesor Krstić kaže:
- Istina je da redovna upotreba aspirina može da smanji verovatnoću da će da se oboli od karcinoma debelog creva, ali samo njegove desne polovine, a ne celog! Štaviše, rak u ovom delu debelog creva je ređi nego u rektumu, na koji uzimanje aspirina nema uticaja. Zato ne može da se preporuči upotreba aspirina da bi se sprečio rak debelog creva.
Kada je reč o kardiovaskularnim oboljenjima, naš sagovornik poručuje:
- Oni koji nisu imali infarkt, a nemaju ni anginu pektoris, u slučaju da uzimaju aspirin više rizikuju od neželjenih posledica, nego što mogu da imaju korst od ovog leka. Zato je neophodno da se aspirin upotrebljava isključivo uz preporuku i nadzor lekara.

PREPORUKE KARDIOLOGA
Po preporukama Evropskog kardiološkog udruženja, aspirin bi trebalo da koriste:
* bolesnici sa stabilnom anginom pektoris u prevenciji srčane tromboze i infarkta srca, ali ako imaju krvarenje u organima za varenje obavezno uz lekove koji štite od negativnog delovanja

* pacijenti stariji od 50 godina sa arterijskom hipertenzijom, sa povišenim kreatininom ili visokim rizikom da obole od kardiovaskularnih bolesti

* oni koji imaju iznenadni (akutni) infarkt

* bolesnici koji su preboleli infarkt, osim ako su alergični na acetilsalicilnu kiselinu. www.pregled.com

Loša cirkulacija

Piše:M. Vasiljević BILJE I ZDRAVLJE
S obzirom na to da su u osnovi brojnih srčanih i moždanih oboljenja, loša cirkulacija i drugi poremećaji protoka krvi najčešći su uzroci smrtnosti, kao i amputacija ekstremiteta.
- Glavni uzroci koji prouzrokuju slabu cirkulaciju su nasleđe, nepravilna ishrana, gojaznost, loše navike kao što je pušenje, manjak fizičke aktivnosti i nepridržavanje saveta tokom lečenje hroničnih bolesti, kao na primer dijabetesa – kaže prim. dr Marjan Ilić, vaskularni hirurg beogradskog KBC “Zvezdara”.
Bolesnici sa oslabljenom perifernom, to jest cirkulacijom u nogama i rukama, gotovo u 90 odsto slučajeva imaju i slabu cirkulaciju u krvnim sudovima srca, vrata i glave.
- Lošu cirkulaciju u perifernim delovima tela, kao što su stopala i šake, pacijent će da primeti tako što oseća da mu je hladno na ruke i noge. Osim toga koža može da poprimi plavu, pa modru boju, ruke trnu i oseća grčeve dok hoda. Bolovi, nezavisno od toga da li su u natkolenicama, potkolenicama ili stopalima, mogu da uminu posle odmora, ali se ponovo javljaju čim počne nova aktivnost. Oslabljena cirkulacija može da prouzrokuje i nesvesticu, pospanost, slabost, zaboravnost, lošu koncentraciju, gubitak pažnje i “trnce” u rukama i nogama.

UZROCI
Kombinacija većeg broja urođenih i spoljnih faktora rizika, među kojima su pušenje, dijabetes, gojaznost, poremećaj metabolizma masti, povišen krvni pritisak, manjak fizičkih aktivnosti.., najčešći su uzroci slabe cirkulacije. Na primer, ako se “udruže” tri faktora rizika mogućnost da se oboli od ateroskleroze i poremeti cirkulacije je šest puta veća nego u slučaju pacijenata koji tu kombinaciju izbegnu.
Loša cirkulacija može da bude i propratni simptom nekih sistemskih bolesti kao je Rejnoldsova, kardiovaskularnih oboljenja, promrzlina izazvanih niskim temperaturama, u slučaju da pacijent na poslu koristi vibrirajuću opremu (električna testera), upotrebe lekova koji sužavaju lumen krvnih sudova, oboljenja koja prouzrokuju sporiju cirkulacija krvi u sitnim krvnim sudovima kože (žene koje puše su sklone ovim oboljenjima) i stresa.

DIJAGNOZA
Poremećena cirkulacije se potvrđuje detaljnim lekarskim pregledom ili radiološkom dijagnostikom (ultrazvuk, kolor dopler, magnetska rezonanca, angiografija). Inače, prvi simtomi loše periferne cirkulacije, i pre pojave grčeva u listovima, su osećaj hladnoće kao i promena boje kože ruku i nogu. Osećaj hladnoće je posledica skupljenih ili blago zakrečenih krvnih sudova što smanjuje dotok krvi u ekstremitete, dok na hladnoći ruke i noge menjaju boju od ružičaste, preko purpurne, do plave, a mogu i da pobele. U slučaju da se zagreju boja se ponovo vraća, ali obrnutim redosledom uz osećaj peckanja.

KAKO DA SPREČITE I LEČITE
Saveti za dobru cikrkulaciju:
- prestanite da pušite
- redovno kontrolišite krvni pritisak
- ako bolujete od šećerne bolesti pridržavajte se terapije
- nivo holesterola i masnoća u krvi održavajte na normali
- pravilno se hranite i koristite suplemente koji podstiču cirkulaciju
- redovno vežbajte (najmanje pola sata dnevno)
- nosite odeću i obuću koja omogućava normalnu cirkulaciju
- održavajte toplotu nogu
- radite hidromasažne vežbe
- češće pijte tople napitke
- izbegavajte napitke sa kofeinom jer skupljaju krvne sudove.

ISHRANA
Neke namirnice i lekovito bilje utiču na vitalnosti krvnih sudova:
Namirnice i začini:
- beli luk (snižava nivo holesterola, rizik od ateroskleroze i reguliše krvni pritisak)
- maslinovo ulje
- crno vino
- bobičasto i voće bogato vitaminom C (jača zidove krvnih sudova)
- semenke bundeve (obiluju vitaminom E)
- koštunjavi plodovi (bogati niacinom i vitaminom B3)
- paprika
- kim
- ruzmarin
- đumbir
- cimet

Lekovito bilje (samo uz nadzor lekara):
- ginko biloba
- kostrika (Ruscus aculeatus)
- divlji kesten (Aesculus hippocastanum)
- ulje eukaliptusa (Eucalyptus)
- beli glog (Crataegus monogyna)

Vitamini i minerali:
- vitamin B5 (niacin), najbolje u kombinaciji sa ostalim B grupe
- vitamin E
- kalcijum
- magnezijum
- kobalt

SIMPTOMI
Na slabu cirkulaciju ukazuju sledeći simptomi:
- hladna stopala ili šake
- tup bol koji izaziva grč u listovima nogu posle dužeg hodanja, a nestaje posle odmora
- trnci u stopalima i prstima
- promena boje kože (postaje bleda, plavkasta ili ljubičasta)
- smanjena maljavost nogu
- smanjeno znojenje stopala jer poremećena cirkulacija prouzrokuje poremećaj rada znojnih žlezda
- češće ozlede kože, infekcije koje ne prolaze, rane koje ne zarastaju…

www.pregled.net

Bolesti srca – Kako nastaje srčani napad ili kap?

srceBolesti srca su ubica broj jedan u SAD od 1900.godine. Jedan od šestorice muškaraca i jedna od osam žena starih četrdeset pet ili više godina imali su srčani napad ili kap. Brojne studije su pokazale da promjena načina života i ishrane može da ima dramatičan efekt na smanjenje rizika od ove bolesti ili, čak, na njeno nestajanje.

Prije nekih dvadeset godina, najčešći vid liječenja srčanih oboljenja bio je bajpas uz kirurški zahvat. I najmanja sugestija da srčane bolesti mogu da se spriječe i da operacija možda i nije jedini i svemogući lijek kao što se tvrdilo, bila je ravna bogohuljenju. Oni koji su preporučivali blago prilagođavanje ishrane i načina života, uz uzimanje ključnih dodataka, kao metoda držanja bolesti srca na odstojanju, nazivani su čudacima, dok su oni koji su zagovarali riskantne i često neuspješne kirurške zahvate na otvorenom srcu smatrani razumnim i bivani opće prihvaćeni.

Nakon miliona operacija na srcu, medicinski sistem danas prakticira i druge metode. Sve je veći broj ljekara koji nemaju predrasuda kad je riječ o korištenju dodataka umjesto kirurških zahvata, kao i o preporučivan ju pravilne ishrane, fizičkog vježbanja i smanjivanja stresa kao sastavnog dijela liječenja koje primjenjuju.

Što više znamo o bolestima srca, sve nam je jasnije da je, u mnogim slučajevima, moguća njihova potpuna prevencija i da se najbolji pristup sastoji prije svega u sprečavanju nastajanja onih osnovnih problema koji i iniciraju razvoj srčanih oboljenja.

Srce je mišić koji omogućava protok krvi kroz sistem za cirkulaciju. Da bi krv slobodno proticala kroz organizam, arterije i kapilari (cijevi kojima putuje krv) moraju da budu potpuno čisti. Do oboljenja koronarne arterije ili arterioskleroze, koja je najčešći uzrok bolesti srca, dolazi kada se krvni sudovi zaguše uslijed naslaga plaka, guste žućkaste supstance nalik na vosak, koje se povećavaju i naposljetku počinju da ometaju protok krvi. Ukoliko dođe do prestanka dotoka krvi u srce uslijed naslaga plaka, to rezultira srčanim udarom. Moždanu kap obično izazivaju arterije začepljene masnim naslagama koje sprečavaju snabdijevanje mozga krvlju.

Kako nastaje plak? On se sastoji od mnoštva ćelija, uključujući i ćelije kolesterola, masnoće ili lipida koje prvenstveno proizvodi jetra. Mada kolesterol može da djeluje kao glavni osumnjičeni u priči o bolestima srca, rješenje nije baš tako jednostavno. Postoje, zapravo, dva tipa kolesterola i jedan od njih je, u stvari, dobar za vas. Taj dobri kolesterol, lipoprotein visokegustine (HDL), potpomaže čišćenje arterija tako Što uklanja kolesterol iz krvi i vraća ga u jetru gdje može da bude razložen. Loš kolesterol, lipoprotein niske gustine (LDL), transportuje kolesterol iz jetre do miliona ćelija u organizmu. Mada su našim tijelima za pravilno funkcioniranje potrebne obe vrste kolesterola, višak bilo kojeg od njih može da prouzrokuje ozbiljne probleme.

Holesterol se nalazi u namirnicama, prvenstveno mliječnim proizvodima i mesu, ali nije dovoljno da jednostavno izbjegavamo namirnice sa visokim sadržajem kolesterola, zato što se on proizvodi i u organizmu, od masnoća koje unosimo sa hranom. (Masnoće sadrže jednu ili više masnih kiselina. Neke od njih se proizvode u organizmu, a neke se unose kao sastavni dio ishrane). Nisu, međutim, sve vrste masti iste, a neke su za srce zdravije nego druge. Na primjer, ograničavanje unošenja zasićenih masnoća koje se nalaze u namirnicama životinjskog porekla često je mudar potez, zato što se one unutar organizma pretvaraju u kolesterol. S druge strane, polinezasićene i mononezasićene masnoće koje se nalaze u namirnicama biljnog porijekla i u izobilju ih ima u biljnim uljima, mogu da budu zaista korisne i da smanjuju nivo kolesterola. Međutim, ni sve vrste polinezasićenih masnoća nisu dobre, a neke čak mogu da budu i štetne po nas. Na primjer, hidro-genisana biljna ulja, onakva kakva se koriste, recimo, u tvrdom margarinu, također mogu da povećaju nivo kolesterola. Postavite sebi pravilo da upotrebljavate mekani (soft) margarin i ulja zdrava za srce, kao što su maslinovo ili šafranovo.

Udio masnoća bilo koje vrste u vašem ukupnom dnevnom zbiru kalorija ne treba da prelazi 20 procenata, ali to nikako ne znaci da treba u potpunosti da isključite masnoće iz svoje ishrane. Ni slučajno. Možda će to da vas iznenadi, ali konzumiranje premalo masnoće može da bude isto tako štetno kao i konzumiranje pretjeranih količina. Preliminarna ispitivanja koja su vršili istraživači na Medicinskoj školi Univerziteta u Bostonu pokazuju da ishrana sa vrlo niskim sadržajem masnoća može sama po sebi da izazove oboljenje srca. Pronašli su da je glavni faktor rizika nedovoljno unošenje dvaju polinezasićenih kiselina koje su od suštinskog značaja za ljudsku ishranu.

Te esencijalne masne kiseline, linolna i linolinska, u stvari su nezasićene masnoće koje organizam nije u stanju sam da proizvede i stoga moraju da se uzimaju sa hranom. Ima ih mnogo u namirnicama kao što su soja, razne vrste koštunjavih plodova i sjemenki, kao i zeleno lisnato povrće — što bas nije slika i prilika tipične američke mesno-krompirske ishrane. Linolinska kiselina, poznata i kao omega-6 masna kiselina, u posebno visokom sadržaju nalazi se u šafranovom ulju, kukuruznom ulju, ulju od pamučnog sjemena i sojinom ulju. Linolna kiselina, koja se nalazi u sojinom i repičinom ulju, lanenom sjemenu i prkosu (glistici), jeste omega-3 masna kiselina, kao što su one u ribljim uljima. Druge studije sugeriraju da je povećana količina omega-3 masnih kiselina pronađenih u ribljim uljima povezana sa smanjenim rizikom od stvaranja krvnih ugrušaka. (I Hnolinska i linolna kiselina su nezasićene masnoće koje blago variraju u svojoj kemijskoj strukturi. Vašem organizmu su, da bi funkcionirao kako treba, potrebne obje).

Smanjivanjem zasićenih masnoća i povećanim konzumiranjem onih dobrih, pomoći ćete svom srcu da radi što je najbolje moguće. Uz to, povećanje količine unesenih antioksidanta također predstavlja način da vaše srce ostane zdravo.

Posljednjih je godina mnogo pažnje pridavano antioksidantima i njihovoj ulozi u prevenciji srčanih oboljenja. Kao što vam je većtablete poznato, antioksidanti štite od štete koju nam nanose slobodni radikali, visoko reaktivni atomi u organizmu koji svoju suvišnu energiju vrlo brzo prenose na neki drugi atom. U tom procesu, slobodni radikali oslobađaju toplotu, koja može da razori zdravo tkivo.

Kolesterol je posebno ranjiv kada je riječ o napadima slobodnih radikala, i u tom procesu on oksidira. Kada se to desi, on to prenosi na ostale ćelije i izaziva ubrzanu reakciju, koju možemo da poredimo sa malom grudvom snijega koja, kotrljajući se niz brdo, napravi snježnu lavinu. Reakcija kulminira stvaranjem plaka koji zakrčava arterije. Što je više kolesterola ,,u opticaju”, veća je i šteta koju pričinjava.

Kako smo već rekli, antioksidanti su supstance koje sprečavaju oštećivanje ćelija od strane slobodnih radikala. Organizam proizvodi mnogo različitih tipova antioksidanta, uključujući i superoksid dismutazu, enzim koji se nalazi unutar ćelija i aminokiselinu glutation. Voće i povrće su također odličan izvor antioksidantnih vitamina i minerala, a dostupni su i u vidu dodataka.

www.vestionline.com

Glog i njegova ljekovita svojstva

glogGlog je jako ljekovita biljka, a samo neka od njegovih ljekovitih svojstava su: jača i regulira rad srca, regulira krvni tlak, odličan je u liječenju oštećenih i upaljenih mišića, te je dobar u liječenju arterioskleroze.

Glog u sebi sadrži flavonoide, fenolkarbonske kiseline i triterpenske kiseline, te amine i ksantine.

Ova biljka se smatra za jednu od najdjelotvornijih u liječenju srčanih tegoba i ostalih tegoba vezanih za srce, kao što je krvni tlak, te općenito stanje krvožilnog sustava. Glog se daje u slučaju oslabljenog miokarda (srčanog mišića), u slučaju osjećaja pritiska u grudima, ubrzanog rada srca i povišenog krvnog pritiska.

Zbog svojih umirujućih svojstava glog se preporučuje i u slučaju nervoze ili lošeg sna. Dobro je uzimati glog i kod blagih stenokardičnih i bradikardičnih tegoba, koje se najčešće javljaju kod žena u menopauzi.

U borbi protiv arterioskleroze svakako oprobajte glog

Zbog pozitivnog i blagotvornog djelovanja na cirkulaciju krvi u srčanom mišiću, te općenito na krvožilni sustav glog je odličan prirodni lijek protiv arterioskleroze.

Liječenje arterioskleroze pomoću gloga: U šalicu za čaj stavite jednu žličicu usitnjenog gloga (list, cvijet i bobice), te ga prelijte vrućom vodom. Ostavite tekućinu da odstoji 15 minuta, a zatim je procijedite. U slučaju jačeg oboljenja možete popiti i po tri šalice napitka dnevno. www.pregled.com

Blagotvorno ljekovito bilje za bolesti srca

zeleni čajDonosimo vam neke alternativne metode liječenja srca, krvnih sudova i općenito problema koji dovode do srčanog ili moždanog udara.

Zeleni čaj — U Nacionalnom institutu za zdravlje, kao i u mnogim istraživačkim centrima u SAD i inostranstvu, naučnici otkrivaju već u preliminarnim ispitivanjima da bi čaj mogao da pomogne sprečavanje zakrečenja arterija kolesterolom. Do sada, najveću pažnju naučnika je na sebe skrenuo zeleni čaj, budući da se najveći dio ovih ispitivanja vrši u Aziji, a ta vrsta čaja se tamo najviše pije. Crni čaj, koji se više konzumira na Zapadu, ima nešto malo drugačiji kemijski sastav, ali do sada izvršena laboratorijska ispitivanja pokazala su da njegova preventivna svojstva vrlo malo odstupaju od onih koje ima zeleni čaj.

Bijeli luk — Istraživanja ukazuju na moguću važnu ulogu koju bijeli luk ima u prevenciji oksidacije LDL-a, kao i na njegovu potencijalnu moć da spriječi jetru da proizvodi suvišne masnoće i kolesterol. Prilikom ispitivanja vršenog u Kliničkom istraživačkom centru i Medicinskoj školi Univerziteta Tulana, u New Orleansu, četrdeset dvjema zdravim osobama davano je ili 300 mg standardnog bijelog luka u prahu u formi tablete, ili lažni lijek (placebo). Rezultati su pokazali znatno smanjenje ukupnog kolesterola i LDL kolesterola u serumu onih koji su uzimali dodatak bijelog luka. japanski istraživači su u laboratorijskim ispitivanjima dokumentirali svojstvo antioksidanta i čistača slobodnih radikala koje ima odležani ekstrakt bijelog luka.

Glog – Još od kraja devetnaestog vijeka, glog se uspješno koristi u liječenju raznih bolesti srca, uključujući tu i staračko ili stresu izloženo srce, povišeni krvni pritisak, koronarnu insuficijenciju, srčane napade, oštećenje koronarnih arterija i anginu pektoris. Pokazalo se da ekstrakt gloga širi koronarne krvne sudove, poboljšavajući na taj način dotok krvi u srce. Istovremeno, ova biljka jača srčani mišić i svojim djelovanjem pomaže organizmu da se sam oslobodi suvišnih količina soli i vode.

Kurkuma — Ako ste jeli kari, onda ste imali priliku da okusite ovaj egzotični začin koji dodaje ukus i boju mnogim jelima, uključujući tu i kari prah i sosove. Ispitivanja pokazuju da kurkuma može da snizi nivo kolesterola u krvi tako što podstiče proizvodnju žuči. Jetra je ta koja proizvodi žuč, a kolesterol je sastojak žuči. Iz toga slijedi da jetra za povećanje proizvodnje žuči mora da upotrebi onaj suvišni kolesterol. Kurkuma također sprečava stvaranje opasnih krvnih ugrušaka koji mogu da dovedu do srčanog napada.

Ginko biloba – Ova drevna biljka poboljšava protok krvi kroz tijelo. Također je i antioksidant, što znači da usporava stvaranje jedinjenja zvanih slobodni radikali, tih nevaljalih molekula koje su odgovorne za oksidaciju kolesterola.

Lucerka – Lišće lucerke snižava nivo kolesterola u krvi i količinu plaka nataloženog na zidovima krvnih sudova. Izdanci lucerke imaju slično djelovanje.

Đumbir — Ovaj korijen također razara kolesterol, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. www.pregled.net

Prirodni lijek za kolesterol

kolesterol u krviMalo je poznato da je kolesterol u biti prirodni lipid, i da je on neophodan za naš organizam. Ipak, kada razina kolesterola ‘izađe’ izvan granica normale, odnosno kada više nije u ravnoteži, kolesterol nam stvara zdravstvene probleme.

Pretjerane količine kolesterola mogu opteretiti stanice koje se brinu da se on transportira kroz metabolizam. Najosjetljivije stanice na povišenu razinu kolesterola su one na stjenkama krvnih žila a zovemo ih endotelne stanice.

Zbog toga je kolesterol i poznat kao jedan od glavnih faktora rizika za nastajanje krvožilnih i srčanih bolesti.

Kako da se borimo protiv povišenog kolesterola na prirodan način?

Evo jedan recept za prirodni lijek koji vam pomaže da održite zdravu razinu kolesterola u krvi.

Očistite 30 češnja češnjaka i operite 5 limuna te ih sa korom narežite na manje komade. To zajedno usitnite u mikseru ili sameljite u mašini za meso. Dalje, u jednu posudu uspite 1l vode i stavite u nju dobivenu smjesu. Pustite vodu da proključa. Kada je voda sa smjesom češnjaka i limuna proključala, skloni ju sa vatre i kroz cjediljku vruću tekućinu prespite u bocu. Pustite bocu bez čepa dok se tekućina ohladi. Kada se tekućina u boci ohladila zatvorite ju i ostavite u frižider.

Ovaj prirodni lijek za kolesterol uzimajte prije ili poslije obroka, jedanput dnevno po jednu štamplicu. Nakon kure koja traje tri tjedna napravite stanku od 8 dana, a nakon toga započnite drugu trotjednu kuru.

PRIRODNI LEKOVI ZA SRCE

Bela krvna zrnca
islandski lišaj, kamilica

Bolesti krvnih žila
kukuruzna svila

Bolovi oko srca
badem, bazga, borač, bršljan, češnjak, rosopas

Crvena krvna zrnca umnožava
islandski lišaj, jaglac, jagoda

Drhtanje srca:
glog bijeli, gorocvijet

Grčevi krvnih žila (spazmi)
brđanka, imela

Grč srca
đurđica, matičnjak, rosopas žuti

Grušanje krvi
jagoda, kantarion, lukpelin, preskočica, rusomača

Gušenje od srca (angina pectoris)
brđanka, glog bijeli, gorocvijet, stolisnik

Krv čisti
abdovina, angelika, aniš, ariš, artičoka, bazga, bedrenika, borač, borovica, breza, buditeljica, čičak, dimnjača, dragušac, gavez, hmelj, hrast lužnjak, imela, jagoda, jasenak, kičica, kilavica, kiselica, kopriva velika, kravojac, krika, kupina, lipa, ljubica, maćuhica, maslačak, pelin, peršin, petrovac, pirevina, praskvinac, preskočica, preslica, ribiz crni, sapunika, stolisnik, šikalina, šumarica, trnina, trputac, vodopija, vrba bijela, zečji trn žuti, žutilovka

Krvarenja unutarnja
trnina, troskot

Krvarenja zaustavlja
lipa, lječura, praskvinac, rusomača, šumarica, troskot, trputac

Krvne žile sužava
žutika trpka

Krvne žile širi:
luk, maslina, zečji trn žuti

Krvni tlak – napetost u glavi i očima
aloj, borovica, božur, despik

Krvni zastoj (staza)
lazarkinja, tetrljan

Krvnih žila punjenje pojačava
peršin

Krvnu sliku popravlja
jagoda

Krvotok regulira
bosiljak pitomi, brđanka, hmelj, imela, jaglac, kesten divlji, ljupčac, ružmarin, stolisnik

Krv usirena u ranama
brđanka, jagoda, stolisnik

Lijepljenje krvi
jagoda

Lupan]e srca
đurđica, gorocvijet, iđirot, jabuka, jaglac, lazarkinja, matičnjak, rutica, srdačica, stolisnik

Navala krvi u glavu, srce i pluća
aloj, borovica, božur, despik, gorušica bijela, imela, jabuka, jaglac, kamilica, odoljen, pasdrijen, rutica, ružmarin, srdačica

Nepravilan krvotok
morski luk

Neuroza srca
glog bijeli, matičnjak, odoljen, rutica

Osaljeno srce
glog bijeli, gorocvijet, matičnjak

Ovapnjenje krvnih žila (arterioskleroza)
brđanka, breza, češnjak, dimnjača, dragušac, gavez, gorocvijet, imela, jabuka, jagoda, ladolež, luk, preslica, ribiz crveni, sapunika, stolisnik, zečji trn žuti

Podljev krvi (plavi podočnjaci)
bljušt, brđanka, ruža

Preniski krvni tlak povisuje
kopriva velika, rusomača, zečji trn, žutilovka

Previsok krvni tlak snizuje
brđanka, češnjak, dimnjača, glog bijeli, imela, jagoda, kukuruzna svila, luk, maslina, mrazovac, odoljen, preslica, ribiz crveni, zečji trn žuti

Pritisak na srcu
glog bijeli

Proširenje srca
đurđica, glog bijeli, jaglac, zečji trn žuti

Puls nepravilan (aritmija) regulira
bunika, čemerika bijela, despik, đurđica, glog bijeli, gorocvijet, matičnjak, rusomača, tetrljan, zečji trn žuti

Puls ubrzan usporava
glog bijeli, gorocvijet, jadić, matičnjak, ribiz crveni, rusomača, stolisnik, žutika trpka

Puls usporen ubrzava
bosiljak, brđanka, matičnjak

Rane od proširenih vena na nogama (ulcera varicosa)
bukvica, čičak, neven, orah pitomi, trandovilje

Slabokrvnost (anemija)
cimet, dimnjača, dragušac, dupčac, hmelj, hrast lužnik, jagoda, kičica, komorač, kopriva velika, lipa, luk, majčina dušica, maslačak, mažuran pitomi, metvica paprena, pirevina, preslica, rutica, ružmarin, srčenjak, štavelj, tetrljan, topola crna, vrba bijela

Slabokrvnost poslije Ra, Rtg i UV-zračenja
kopriva velika

Slabost srca
cimet, rusomača, zečja stopa

Slabost srca s oticanjem nogu (decompensatio)
đurđica, glog bijeli, gorocvijet, hrast lužnjak, jabuka, jaglac, rusornača, zečji trn, zečji trn žuti

Smetnje srca
metvica kudrava, metvica paprena, odoljen, ružrnarin, zečji trn, žutilovka

Srce krijepi
cimet, đurđica, gorocvijet, hrast lužnjak, jabuka, jagoda, luk, majčina dušica, ribiz crveni

Srce umiruje
ružmarin

Srčana kap
glog bijeli

Srčane bolesti uopće (cardiopatija)
hrast lužnjak, kukuruzna svila, ljupčac, metvica kudrava, pustikara crvena, ružmarin, zečji trn žuti, žličnjak

Stezanje kod srca uz bol
matičnjak, odoljen, rosopas žuti, trnina

Ugljičnu kiselinu iz krvi odstranjuje
luk

Upala vena na nogama
kesten divlji, kupus, šimšir

Voda u osrćju
peršin

Vodena bolest
dupčac, gorocvijet, iđirot, islandski lišaj, ivanjsko cvijeće, kilavica, kopriva velika, krkavina, krasuljica, ladolež, lazarkinja, lipa, luk, ljupčac, maslačak, mažuran pitomi, metvica kudrava, morski luk, oman, pasdrijen, pirevina, preslica, ribiz crni, rosopas žuti, rotkva povrtnica, ružmarin, šikalina, tetrljan, topola crna, verbena divlja, zečji trn, žličnjak

Začepljenje koronarne arterije srca
luk

www.pregled.net

 

 
Narodna medicina PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
subota, 18 januar 2014 19:13
Život po operaciji na srcu
Život nakon operacije na srcu

Piše:B.Laćarak BILJE I ZDRAVLJE
Operacija na srcu, osim velikog stresa i rizika, nosi i brojne nedoumice sa kojima se pacijenti susreću u prvim danima i nedeljama nakon intervencije. Šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno? Upravo za ove dane, kada je srce još “rovito” a pacijenti u strahu, dr Goran Panić, kardiohirurg Kliničkog centra Srbije napisao je priručnik “Život nakon operacije na srcu – inicijalni oporavak”. Jednostavnim jezikom dotakao se svih problema koji mogu da se jave u periodu oporavka.
- Publikacija obuhvata pravila ponašanja u prva tri meseca nakon operacije. Najviše stvari se i menja upravo u ta tri meseca, a sekundarna prevencija podrazumeva savete kojih pacijneti treba da se pridržavaju doživotno. Navedeno je koje aktivnosti su ograničene od prvog do trećeg meseca, potreban je poseban režima za obične životne stvari kao što su oblačenje, nošenje ili izvlačenje tereta , hodanje, odlazak u kupovinu.
Većina ograničenja nije trajna, jer se pacijenti operišu prvenstveno da bi mogli ponovo normalno da žive i rade.

ISHRANA
U prvi nedeljama nakon operacije pacijentima se preporučuje da jedu ono što im prija. Posle dva do tri meseca treba uvesti poseban režim ishrane koji opet zavisi od toga da li je reč o koronarnim pacijentima ili im je zamenjen srčani zalistak.
- Pacijenti koji imaju relativno lošu funkciju leve komore i kojima je zamenjen srčani zalistak moraju da ograniče uzimanje soli. Ako je so neophodna, preporučujem kalijumovu so, koja je, po mom mišljenju, najzdravija. Koronarni bolesnici moraju da vode računa o masnoćama. Trebalo bi da izbegavaju masna mesa, iznutrice, a ako je meso neophodno onda neka bude bareno, a najbolji izbor je riba. Ko voli, uz obrok može da uzme čašu prirodnog crnog vina. Ispitivanja su pokazala da crno vino sadrži supstancu koja sprečava aterosklerozu.

AKTIVNOSTI
U prvih šest nedelja dopušteno je: brisanje prašine, postavljanje stola, pranje sudova, spremanje odeće, zalivanje biljaka, šivenje, čitanje, pripremanje obroka, tuširanje mlakom vodom uz korišćenje blagih sapuna, penjanje uz stepenice,
- odlazak u kupovinu, restoran, bioskop, sportske manifestacije, vožnja stacionarnog bicikla.
Ograničeno je: hodanje (samo po ravnom i dok se ne oseti zamor), posete prijatelja (i po broju i po trajanju).
Nije dozvoljeno: upravljanje automobilom, vožnja bicikla ili motorcikla, pranje kose, dizanje, guranje ili izlačenje predmeta težih od 4,5 kg (ovo se odnosi i na nošenje dece).

U periodu između šest nedelja i tri meseca dopušteno je: usisavanje prašine, ručno pranje veša, peglanje,
putovanje, ribolov, lagana gimnastika, košenje trave, sakupljanje palog lišća, izvođenje kućnog ljubimca u šetnju,
vožnja automobila ili čamca.

OPŠTE PREPORUKE
U ranoj, prvoj fazi oporavka savetuje se: kupanje u kadi tek kada se formira ožiljak, nošenje komotne odeće i pamučnog donjeg veša, obavezan odmor između dve fizičke aktivnosti 20 do 30 minuta (sedenje u stolici ili fotelji, nakon obroka treba odmoriti 30 minuta pa tek onda započeti neku fizičku aktivnost,
postepeno povećavati vreme hodanja i razdaljinu, ukoliko se pacijent tokom hoda umori ili se javi osećaj nedostatka vazduha treba da se odmori na najbližem pogodnom mestu, izuzetno visoke ili niske spoljne temperature ( veće od minus 5 i plus 27 stepeni) nisu pogodne za šetnju, izbegavati nagle pokrete koji angažuju grudni koš.

OPORAVAK
U zavisnosti od komplikovanosti slučaja razlikuje se i optimalno vreme potpunog oporavka.
- Ako je reč o pacijentu koji nema komplikacije i ne radi teške fizičke poslove, na posao može da se vrati već posle šest nedelja – ističe dr Panić. – Međutim, ako obavlja fizički veoma zahtevne poslove, oporavak mora da traje bar tri meseca.

KADA NE TREBA IĆI LEKARU
Pacijenti moraju da budu svesni da je neophodno da prođe 4 do 6 nedelja od operaciji da bi se osećali bolje. U međuvremenu mogu da se jave razne neprijatnosti, koje su uobičajeni pratioci oporavka i koje ne iziskuju posetu lekaru.
- Gubitak apetita, neprijatan ukus hrane, ili mučnina kao reakcija na mirise, uobičajeni su nekoliko nedelja posle operacije i prvi su na spisku simptoma, zbog kojih ne treba tražiti lekarsku pomoć – kaže dr Goran Panić. – Ako je za koronarnu hirurgiju upotrebljena površna vena noge, može da se javi oticanje. Problem se rešava podizanjem noge u položaj iznad nivoa grudnog koša i korišćenjem elastične čarape ili zavoja.
Pacijenti mogu da imaju nesanicu ili da se bude posle ponoći, a jedan od načina da reše ovaj problem je uzimanje tableta protiv bolova.
Da bi sprečili opstipaciju, treba da jedu više svežeg voća ili povrća i da piju sveže ceđene sokove. Ako to ne pomogne mogu uzeti blaga laksativna sredstva.
Moguće su česte promene raspoloženja i/ili pojave depresivnih stanja, ali ovo pacijente ne treba da obeshrabri, kao ni bolovi u mišićima i osećaj „stezanja“ u ramenima i u predelu lopatica.

POMOĆ LEKARA
Razlozi zbog kojih pacijent posle kardiohirurških procedura treba da se javi najbližoj medicinskoj ustanovi su:
- pojava bolova u grudima, koji su slični preoperativnim tegobama
- ubrzan rad srca, više od 150 otkucaja u minuti praćeno osećajem nedostatka vazduha
- visoka temperatura
- iskašljavanje krvi svetlo crvene boje
- nagli nastanak jakih glavobolja
- pojava prolaznih vrtoglavica i nesvestica
- intenzivan bol u trbuhu
- krvarenje iz nosa ili svetlo crvena krv u stolici

Lekaru opšte prakse ili specijalisti treba se javiti ako:
- dođe do povećanja telesne težine za 0,5 do 1 kg tokom dva uzastopna dana
- javi se oštar bol u grudima pri udisanju vazduha
- temperatura poraste na 38 i više stepeni Celzijusa u najmanje dva navrata tokom 24 sata
- javi se osip po koži
- pojavi se tačkasto ili jače krvarenje iz rane…

Ove i mnoge druge savete moći ćete da pročitate u priručniku dr Gorana Panića “Život nakon operacije na srcu” koja će uskoro biti u prodaji.

www.petarjovanovic.net

Bela imela

Bela imela čuva nerve, jača libido

Jedna od biljaka čiji plodovi “preguraju” dobar deo zime je bela imela (lat. Viscum album). Stari evropski narodi pripisivali su joj božanska svojstva, a narodna medicina je deklarisala kao “lek za sve bolesti”. Cenili su je lekari i iscelitelji poput Hipokrata i Plinija, koji su je smatrali delotvornom protiv vrtoglavice, tumora i epilepsije, Rudolfa Štajnera, i Sebastjiana Knajpa koji je imelu koristio protiv krvarenja, bolesti krvotoka i ženskih tegoba. Ovaj zimzeleni grm pomoću sitnih korena širi se po drveću, jelama, borovima. Njene sisaljke prodiru u drvo i odatle sišu hranjive sokove, a zahvaljujući vlastitom hlorofilu i sama se prehranjuje.

REGULATOR PRITISKA
- Bela imela ima mnogo lekovitih sastojaka: glikozin, vitamin C, glukozu, skrob, masno ulje, saponin, kalcijum i kalijum, fosforne kiseline, pa zbog toga povoljno deluje na krvni pritisak (dovodi ga u normalu: visoki – spušta, niski – podiže), umirenje živaca, krvarenja iz materice. Pomaže pri oboljenju štitne žlezde, povoljno deluje na hormonske poremećaje, protiv dijabetesa, a važi i za antikancerogenu biljku – kaže za “Bilje i zdravlje” fitoterapeut Mira Šišović.
Osim što je najdragoceniji regulator krvnog pritiska, rada srca, cirkulacije i metabolizma, stručno pripremljena u malim količinama, imela je prirodni lek i protiv glavobolja, grčeva, angine pektoris, ateroskleroze, zamora,gubitka volje.
- Pošto je dobar diuretik, vrlo je korisna u slučajevima zadržavanja mokraće, protiv reume, mokraćnih kamenaca, bubrežnih tegoba. Dobre efekte, kroz tinkturu ili čaj, ova biljka pokazala je i protiv degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, za čišćenje krvi i protiv tegoba u menopauzi. Inače, imela izgrađuje, hrani i jača centralni nervni sistem, podstiče razmenu materija u organizmu, poboljšava probavu i sprečava zatvor, podupire ženski reproduktivni sistem, jača libido i pomaže kod erektilne disfunkcije – kaže Šišović.

MERE OPREZA
Naša sagovornica kaže da se imela koristi u obliku čaja, praha, tinkture, masti od bobica, čajnih obloga i tople kupke od listova i bobica. Ipak, treba biti oprezan sa primenom:
*Bobice su samo za spoljnu upotrebu( mast )jer su otrovne
*Korišćena u prevelikim dozama može izazvati povraćanje
*Preparate imele ne smeju koristiti trudnice i dojilje
*Uz preparate ove biljke ne uzimati lekove za srce

RECEPTI

Čaj za preventivu
Ravnu supenu kašiku listova bele imele uveče staviti u 2 dl hladne vode. Ostaviti preko noći, a ujutru zagrejati do ključanja. Procediti i piti tri puta dnevno po jednu šolju pre jela.

Protiv krvarenja
Uveče ravnu supenu kašiku bele imele staviti u 2 dl hladne vode. Ostaviti preko noći, a ujutru zagrejati do ključanja. Procediti i u taj čaj dodati pripremljem čaj od vrkute i stolisnika. Takvu čajnu mešavinu piti dva do tri puta dnevno.

Tinktura
Usitniti 200 g listova imele, preliti litrom rakije, pa procediti posle tri nedelje. Uzimati po kašičicu tinkture sa 2 dl tečnosti dva ili tri puta dnevno.

D. Kljajić BILJE I ZDRAVLJE   STERILITET www.petarjovanovic.net

 

Bela imela

Bela imela čuva nerve, jača libido

Jedna od biljaka čiji plodovi “preguraju” dobar deo zime je bela imela (lat. Viscum album). Stari evropski narodi pripisivali su joj božanska svojstva, a narodna medicina je deklarisala kao “lek za sve bolesti”. Cenili su je lekari i iscelitelji poput Hipokrata i Plinija, koji su je smatrali delotvornom protiv vrtoglavice, tumora i epilepsije, Rudolfa Štajnera, i Sebastjiana Knajpa koji je imelu koristio protiv krvarenja, bolesti krvotoka i ženskih tegoba. Ovaj zimzeleni grm pomoću sitnih korena širi se po drveću, jelama, borovima. Njene sisaljke prodiru u drvo i odatle sišu hranjive sokove, a zahvaljujući vlastitom hlorofilu i sama se prehranjuje.

REGULATOR PRITISKA
- Bela imela ima mnogo lekovitih sastojaka: glikozin, vitamin C, glukozu, skrob, masno ulje, saponin, kalcijum i kalijum, fosforne kiseline, pa zbog toga povoljno deluje na krvni pritisak (dovodi ga u normalu: visoki – spušta, niski – podiže), umirenje živaca, krvarenja iz materice. Pomaže pri oboljenju štitne žlezde, povoljno deluje na hormonske poremećaje, protiv dijabetesa, a važi i za antikancerogenu biljku – kaže za “Bilje i zdravlje” fitoterapeut Mira Šišović.
Osim što je najdragoceniji regulator krvnog pritiska, rada srca, cirkulacije i metabolizma, stručno pripremljena u malim količinama, imela je prirodni lek i protiv glavobolja, grčeva, angine pektoris, ateroskleroze, zamora,gubitka volje.
- Pošto je dobar diuretik, vrlo je korisna u slučajevima zadržavanja mokraće, protiv reume, mokraćnih kamenaca, bubrežnih tegoba. Dobre efekte, kroz tinkturu ili čaj, ova biljka pokazala je i protiv degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, za čišćenje krvi i protiv tegoba u menopauzi. Inače, imela izgrađuje, hrani i jača centralni nervni sistem, podstiče razmenu materija u organizmu, poboljšava probavu i sprečava zatvor, podupire ženski reproduktivni sistem, jača libido i pomaže kod erektilne disfunkcije – kaže Šišović.

MERE OPREZA
Naša sagovornica kaže da se imela koristi u obliku čaja, praha, tinkture, masti od bobica, čajnih obloga i tople kupke od listova i bobica. Ipak, treba biti oprezan sa primenom:
*Bobice su samo za spoljnu upotrebu( mast )jer su otrovne
*Korišćena u prevelikim dozama može izazvati povraćanje
*Preparate imele ne smeju koristiti trudnice i dojilje
*Uz preparate ove biljke ne uzimati lekove za srce

RECEPTI

Čaj za preventivu
Ravnu supenu kašiku listova bele imele uveče staviti u 2 dl hladne vode. Ostaviti preko noći, a ujutru zagrejati do ključanja. Procediti i piti tri puta dnevno po jednu šolju pre jela.

Protiv krvarenja
Uveče ravnu supenu kašiku bele imele staviti u 2 dl hladne vode. Ostaviti preko noći, a ujutru zagrejati do ključanja. Procediti i u taj čaj dodati pripremljem čaj od vrkute i stolisnika. Takvu čajnu mešavinu piti dva do tri puta dnevno.

Tinktura
Usitniti 200 g listova imele, preliti litrom rakije, pa procediti posle tri nedelje. Uzimati po kašičicu tinkture sa 2 dl tečnosti dva ili tri puta dnevno.

D. Kljajić BILJE I ZDRAVLJE   STERILITET www.petarjovanovic.ne

 

Izbacivanje viška tečnosti

Izbacivanje viška tečnosti

Piše:B.Z. BILJE I ZDRAVLJE
Osećaj težine u rukama, nogama i zglobovima, nadutost i umor, znaci su zadržavanja vode u organizmu. Toplo vreme, dugotrajno stajanje ili nepravilna ishrana najčešći su uzroci ove tegobe mada je izazivaju i neuravnoteženost hormona za vreme menstrualnog ciklusa, trudnoće, menopauze i PMS. Osim toga, zadržavanju vode u telu doprinosi i uzimanje mnogo slane, slatke i masne hrane, ali i artritis i hronične bolesti bubrega i pluća.
Zato, izbegavajte mesne prerađevine poput konzervisane hrane, viršli i pašteta, jer sadrže mnogo natrijuma koji je “klopka” za tečnost u tkivima. S druge strane, svakodnevno šetajte ili vežbajte po pola sata da bi pokrenuli limfu. Hranite se svežim voćem i povrćem i pijte dovoljno vode, jer što je telo više hidrirano, to će manje da zadržava tečnost. Izbacivanje viške vode i toksina iz organizma podstiču diuretici – lekovi i oni iz prirode. Ima mnogo namirnica i lekovitog bilja koje podstiču izlučivanje mokraće i uglavnom su bogate kalijumom ili sadrže mnogo vode. Podsećamo vas na neke od njih.

Vodopija-Cikorija (Cichorium intybus)

Raste kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima, livadama i obodima šuma. Prepoznatljiva je po plavim, lepim, upadljivim cvetovima. Cela biljka je gorka i vrlo čvrsta pa se teško kida i čupa. Najviše lekovitih sastojaka, ipak, ima koren koji sadrži cikorietol, pektin, mnogo inulina i drugih derivata voćnog šećera.

Koristi se:
* za obilnije lučenje mokraće i viška tečnosti iz tela
* da pojača apetit
* protiv bolesti organa za varenje

Oslobodite se viška tečnosti

- 25 g korena vodopije
- 25 g zečjeg trna
- 25 g sapunjače
- 25 g celerovog korena
Sa pola litra vode prelijte tri kašike mešavine i na tihoj vatri kuvajte dva minuta. Sklonite sa vatre, poklopite i posle tri sata procedite. Popijte tokom dana u tri doze pre jela.

Selen-Miloduh (Levisticum officinale)

Ova veoma mirisna biljka često se gaji u vrtovima. Lekoviti su plod i koren koji se češće koristi jer ima dosta etarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Sadrži i smole, gume, tanine, šećere, skrob i različite kiseline.

Koristi se:
* kao prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik
* da pojača rad želuca
* protiv nadimanja i probavnih tegoba

Diuretični čaj

- 3 kašike korena selena
- ½ l vode
Usitnjen koren držite četiri sata u hladnoj vodi i potom kuvajte pet minuta. Kada se ohladi, procedite i popijte tokom dana u tri doze pre jela.

Koren maslačka (Taraxaci radix)

Svi delovi ove biljke su gorki. Imaju mnogo belog mlečnog soka koji obilno curi kada se biljka ozledi, ali i ima najviše lekovitih sastojaka. Za pripremanje različitih čajeva i lekovitih preparata najviše se koristi koren. Sadrži mnogo inulina, gorke heterozidne supstance, enzime, holin, etarsko ulje, smole, masne kiseline i šećer.

Koristi se:
* za pospešivanje mokrenja
* da poboljša varenje
* protiv bolova žuči i jetre
* za čišćenje krvi
* kao dodatak kafi umesto cikorije

Pospešite mokrenje

- 20 g korena maslačka
- 20 g omana
- 20 g sapunjače
- 20 g iđirota
- 20 g pirevine
Sastojke usitnite i tri kašike mešavine prelijte s pola litra vode, poklopite i na tihoj vatri kuvajte dva-tri minuta. Sklonite s vatre i posle tri sata procedite. Čaj podelite u tri doze i popijte tokom dana pre jela.

Peteljke trešanja (Prunus avium)

Oni kojima se višak vode u telu ispoljava nagomilavanjem celulita trebalo bi da iskoriste predstojeću sezonu trešanja i da pripremaju čaj od njihovih peteljki. Bogate su taninom, organskim kiselinama i mineralima.

Koriste se:
* za podsticanje lučenja mokraće
* protiv celulita
* da poboljšaju rad organa za varenje i probavu
* za lečenje bolesti bubrega i mokraćne bešike

Oslobodite se celulita

- 30-50 g peteljki trešanja
- litar vode
- ½ kg trešanja
Peteljke prelijte hladnom vodom i poklopite. Posle 12 sati kuvajte nekoliko minuta na tihoj vatri i smesom prelijte cele plodove trešnje. Posle 20 minuta procedite kroz gazu i pijte po čašu pet puta dnevno.

Suručica-Medunika (Filipendula ulmaria)

Raste kraj planinskih i brdskih izvora. Ima žućkastobele ili ružičaste mirišljave cvetove koji sadrže etarsko ulje. Cela biljka ima tanine, salicilni heterozid gaulterozid, fenolne heterozide i flavonoide.

Koristi se:
* da pospeši mokrenje
* za pojačavanje lučenja znoja
* da oporavi i ojača organizam
* protiv zapeljenja kože i sluzokože

Istopite celulit

- 25 g suručice
- 1/2 l vode
Suručicu poparite proključalom vodom, poklopite i ostavite preko noći. Sutradan procedite i popijte u 3 doze pre jela.

Beli jasen (Fraxinus excelsior)

Ubraja se u plemenite lišćarske vrste, a lekovite osobine imaju list i kora sa grana starih 2—3 godine. U listu ima flavonskog heterozida, tanina, gume, slobodne i vezane jabučne kiseline i etarskog ulja. U kori su gotovo isti sastojci, ali sa više tanina, fitosterola i kumarinskih heterozida.

Koristi se:
* kao diuretik
* da podstakne izlučivanje znoja
* za olakšavanje reumatskih tegoba

Podstaknite znojenje

- 40 g listova jasena
- litar vode
Listove jasena usitnite, prelijte proključalom vodom i poklopite. Posle 10 minuta procedite i čaj pijte u toku dana umesto vode.www.pregled.net

This entry was posted in Uncategorized on January 9, 2014.

Post navigation

 
Bah spušta pritisak PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
ponedeljak, 06 januar 2014 21:23
Bah spušta pritisak

Piše:Bratislava Laćarak

Da li ste znali da Mocartova muzika utiče na porast koeficijenta inteligencije? U jednoj koncertnoj sezoni, od oktobra do maja, u Americi su rađena istraživanja koliko muzika čuvenog austrijskog kompozitora može da utiče na ljudsku pamet. Ljubitelji muzike, koji su bili pretplaćeni na koncerte, testirani su na početku i na kraju sezone, u kojoj su izvođena isključivo dela Mocarta. Rezultat istraživanja je pokazao da je tokom tih nekoliko meseci svim slušaocima koeficijent inteligencije porastao za 10-15 jedinica!

Još je čuveni grčki filozof, matematičar, lekar i muzikolog Pitagora, u šestom veku pre Hrista, zaključio da je "muzika dobra za dušu, a lekovita za telo". Muzikoterapija je kroz vekove napredovala, tako da

Opširnije...
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 16

Naša On-Line prodavnica

Anketa

Da li se hranite zdravo ?
 

In Memoriam

Trenutno Online

Imamo 2 gostiju na mreži